Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

121

ДИСКУСИ JA

организации а и комунисти појединачно и самоуправны органи нашега Факултета могли да о тим пнтањима у што краћем року заузму одређене ставове и да се донесу конкретна самоукравна акта, решена, у крајњој линији статут. Колико ja видим то би било шест питана ко ja би долазила у трупу ове реформе у ужем смислу, реформе наставе. Најпре, сагледавање лика правника: шта je то, које су то материје које наш дипломирани правник треба да познаје, имајући у виду потребе данашнег друштва за правницима и нашег сутрашњег друштва, односно данашнег самоуправног социјалистичког друштва развијеног онако како треба да буде и какво очекујемо и како je нужно за развитак социјализма. То je оно што бисмо назвали, кад преведемо на наш школски језик, питање наставног плана. То je, чини ми се, прво питање које би требало да буде предмет наше днскусије, тј. општи прилаз. Тешко ми je овде рећи да не постоји више или мане сагласност о питању општег прилаза у погледу садржине знана, лика правника, материје које један човек са завршеним правним факултетом треба да понесе. Треба да познаје социјализам, да разуме социјалистичко друштво, да буде способны да учествује у изградњи социјалистичког друштва и то творачки, самостално на сваком радном месту, да за разлику од ранијих генерација буу\е способан не само да примењује и тумачи постојеће право већ и да сам творачlШ учествује на сваком месту где се налази, у свакој радној организацији, а посебно у основним организацијама удруженог рада, на изградњи својственог, аутономног, самоуправног права одреВених радних организација, односно основних организација удруженог рада и њихових виших повезаних структура. Y том погледу сигурно постоји пуна сагласност, али те сагласности нема када се постави питање како и на који начин то извршити, како и на који начин дати место у формирану човека, тј. у изградњи нашег наставног плана, управо оним предметима и оыим материјама које као такве представљају бит, суштину и да кажем новину права нашег самоуправног социјалистичког друштва. Jep морамо коначно прихватити став да новине које уноси самоуправно друштво не могу бити увек путем постојећих облика и категорија до краја остварене. То не значи да се постојећим и старим траднционалним категоријама не можемо служити, али не може се све, иако се много од тога може, сместити објаснити и разумети деловито помоћу тих традиционалних категорија. То je „Рубикон” који дели, али који се мора премостити. Ja бих поменуо само неколико питана о којима данас свет врло много дискутује, о којима бисмо и ми посебно могли да дискутујемо. Да ли се може проблем права развоја, који се јавља као посебна наставна материја добро сместити у постојеће правые гране. А кад кажемо наставна материја онда ни једна наставна материја на Правном факултету није мане образовна него што je наставна, тако да наставно-педагошка, традициоыална, научно-системска подела грана права увек мора бити корегирана, проверавана, односно осенчена, што значи верификована мислима и образовним делатностима. Мислим да то чешће