Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

ДИСКУСША

свакој другој треба да о томе темељито и аргументовано, смирено, другарски, без икаквих интереса разговарамо и да покушамо решавати ова питана имајући у виду управо наше задатке, имајући у виду управо наше потребе. То je прво питање које сагледавамо, и у оквиру њега ja сам само приказао неколико питања која су била, на дневном реду, али у једном моменту морамо ставити тачку, морамо донети одлуку, па онда наставити поново дискусију, живети мирно и остваривати оне одлуке које смо донели и предузимајући акције кад сматрамо да оне нису добре, да их изменимо, али морамо их поштовати, било да их донесемо као политички форуми, или да их донесемо на нашим самоуправним оргашша, али потребно их je донети. Мислим да фаза дискусије у једном моменту мора бити закључена да би биле донете одлуке, а онда евентуално одмах после тога да почне дискусија да би те одлуке у једној перспективи времена могли да изменимо. Аруго питање које из материјала проистиче, односи се на оквир правних материја, предмета који су обухваћени наставним планом, данаппьим или неким другим који ће бити, дакле како и на који начин je изражена садржина материје и како и на који начин je дата идејно-политичка усмереност, излагагье материје и објашњења тематике. То je оно што ми иначе у нашем школском жаргону зовемо наставним программна. Сигурно да постоји велика разлика између онога што je написано као наставни програм и онога што се налази у уџбенику који je остварење тога програлга, да постоји сигурно знатна, у овом моменту, разлика измеВу наставник програма и онога што се излаже на катедрама и одржава у нашем животу школе, јер оно што je донео Устав то je битно и значајно утицало на наш текући живот, на програм, на предмет наставе итд. Оно што je битно што се налази у нашим наставним плановима, о чему још увек можда недовољно водимо рачуна, то je нова по дела нормативних надлежности, тј. нова по дела носилада права од стране друштвено-политичких заједница измеВу федерације и републике, што би требало да добије далеко већега рефлекса, утицаја, измене на наше наставне програме. Мислим да се то већ у знатној мери и одражава. У том погледу Правки факултет чини знатне кораке напред. А политичка одговорност наша je изванредно велика. Мислим да je овде исто толико велика као и код проблема лика правника, тј. у проблемима наставник програма. Нарочито о репер кусијама, о последицама, о начину излагања, о вредновању, о приоритету, о једнаком излагању, о једнаком значају, о објективном и стварном објашњавању разлика које ће све веће бити и које се појавлују измеВу права појединих република и покрајина. Никаква предност, ни просторна, по мом мишљењу, ни временска, ни ауторитативна ни квалитетна, по вредности, не припада праву ниједне републике, па ни оном у којој се налази наш Факултет. Сва та права су наша, само су другачија. Она су другачија зато што постоје разлике, довољно правилно и неправишо одре Вене, но то je питање научне дискусије коју водимо. Основни хштерес je да буду довољно различита или да буду мање различита него што су, али указивање на те разлике и