Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

објашњавање тих разлика морамо чинити, без претеривања и повлачења вредности ко je евентуално постсје само са разлога што смо припадници једне републике, што припадамо одређеној нацији, што припадамо одреВеној историјској правној култури у којој су различите биле, што потичемо из различитих крајева. Ми се морамо максимално липштн таквих прилаза у нашим наставним програмима и у нашем животу. Истина, у томе правду je пуно учињено након доношења Устава, односно уставних амандмана, и то још од 1969. године, али тога никад није довољно јер чини ми се да у области права, после овога што смо преживели кад je реч о национализму, шта je било у овој области, прикривени национализам може да буде врло опасно за живот наше куће. Мислим да о томе треба да водимо рачуна, кад je реч о наставним програмима, тако да међу осталим стварима идејно-политичког карактера и разуме се, научио-стручног, и ово питање треба да буде у нашој дискусији и у нашем схватању живота изванредно присутно. Треће питање о којем je пуно дискутовано, које je вероватно могло мање да дође до изражаја у овим документима и које треба у наредном периоду још више да буде анализирано то je тзв. методика, технологија извођења наше наставе. Интересантно je да када je реч о постојећим облшщма да није било приговора о потреби њиховог опстанка, посебно онога што се назива вежба. Обрнуто, било je речи о њиховом бројном повећању, разуме се сугестијама за промене технике извођења вежбн, атмосфере на вежбама, уношења и већег повезивања вежби са предавагьима, и обрнуто, давање вишег квалитета вежби, да оне, као што je то некада случај, не би имале карактер репетидија онога што je пређено на предавањима. То je питање које мислим заслужује нашу дискусију и мислим да je успех нашег укупног рада тесно везано са питањем технологнје нашег живота, дакле начина на који живимо и међусобно се помажемо, сазнајемо, образујемо, васпитавамо. То je треће питање које у вези са реформой треба да сагледамо. Y вези са тим питагьем, разуме се, учињене су и сутестије за увођење join неких других начина, још неких других обушка рада на Факултету, који би Шли општи, или само за неке године, или који би били за неке студенте, који би могли да буду алтернативки за неке друге облике, дакле, једна већа, шира лепеза тих могућности, да место ове ј однообразности, униформности према свакој годинн, према сваком предмету онога што називамо практичне вежбе студената. Увођење стручних трупа, замена рада у стручној групи са радом на вежбама, замена праксе са вежбама, увођење обавезне праксе или евентуално увођење факултативне праксе ко ja би утицала на обавезно полагање испита или евентуално дела испита, итд. У сваком случају појављује се потреба да једну донекле сивост коју имамо у начину живота, у начину рада, у начину контакта, у остваривању тог нашег погона, наших задатака у васпитању и образовању, да буде рашнрена, да буде мало комплекснија, да буде евентуално више сврсисходна одговарајућим предметима, генерацијама, од прве до четврте године. Постоје значајне разлике, ако хоћете и међу појединцима: наша припремленост, наша способност, наше стручно зна-