Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

133

ДИСКУ СИ JA

вању реформе нашег Факултета у смислу захтева X Конгреса СО, VII Конгреса СКС, VIII и IX Конгреса CCOJ-a који у својој фундаменталној суштини представљају процес даље демократизације нашег самоуправное социјалистичког друштва где јача одговорност свих и сваког, не само због оыога јуче, већ првенствено због болег и лепшег сутра.

Ар

Драгомир Стојчевић:

Y својству председника Комисије за реформу Факултехског већа, сматрам за дужност да обавестнм Конференцију о томе шта je Комисија радила и докле je стихла. Али, дозволите ми да пре тога учиним једну напомену. Мислим да je изванредно добро, што je Секретариат заказао Конференцију, као што je ова, на којој je ставлено на дневни ред питано реформе. Ja мислим да je то изванредно добро, не зато што очекујем да ће данашња дискусија да реши сва питана реформе, него зато што се надам, да ће после ове Конференције, бити много више прилика да ми професори и студенти и Комисија за реформу, дискутујемо о појединим питањима реформе. Гледајући из перспективе председника Комисије за реформу, могу да кажем, да ниједна комисија за реформу, ма колико дуто радила, не може ништа да уради, ако није у могућности, нема прилике, да неке своје ставове, и неке своје закључке проверава редовно у дискусијама, као што je ова. Jep, питање реформе je заиста један врло сложени процес, то je једно врло сложено питаьье и сигурно да када једна трупа луди ради на једноме питању, може лако да се занесе неким идејама које су изнете и да идуйи за ньима пренебрегне, не обрати довољно пажње на друге врло важне елементе, и тако не учини оне предлоге, какви би били потребил, какви се могу донети после оваквих дискусија. Осим тога, мислим да треба чешће поводом ових питана да се састајемо, и због тога што, а у томе се потпуно слажем са мишљењем једног од студената предговорника реформа није промена увођења, или неувођење једнога предмета, или промена режима студија, него je перманентна процес, стално прилагођавање целокупног процеса наставе, новим потребама и промењеним приликама а ми знамо да се у нас стално прилике мењају. Комисија за реформу није тако велики песимиста као неки другови који су овде говорили, jep ако упоредимо, рецимо, наставне планове и уошнте цео процес нэ.ставе од када ja учествујем у тим дискусијама, то значи двадесетак година, онда ћемо видети да je огромна разлика између оних наставних планова и режима студија и уцбеника, и свега онога што сачињава процес наставе, који je био пре рецимо, 15—20 година, и данас. Зато мислим да, ма колико били незадовољни, а сви смо незадовољни оним што смо постигли, морамо имати у виду да смо ипак нешто постигли, да смо чак учинили крупан корак напред.