Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ja сам ca великим задовољством пратио дискусију и врло се пријатно осећао, слушајући озбиљност и зрелост са којом су извесни другови студенти који су учествовали у дискусији, приступили овим питањима. Ja не знам сва имена, не познајем те студенте, али сам запамтио име друга Марковића који je јуче говорио. Ja бих потписао све оно што je он казао и уздржавам се да говорим сада о томе, да не бих на гори начин рекао оно што je он добро рекао. Да кажем сада неколико речи о томе шта je радила Комисија. Мислим да je цела досадашња дискусија показала да се реформа не састоји ни у промени само наставног плана, нити у промени само наставног програма, него да се реформа састоји у промени целокупног процеса наставе, који се састоји из планова, из праграма, из уцбеника, из режима студија, из облика наставе из наших навика итд итд. О свим тим питањима Комисија за реформу je дискутовала, она их je проучавала, заузела je ставове, припремила многе предлоге, иако заиста будемо једанпут показали довољно интересовања сви заједно за питагье реформе, Комисија ће бити у стању да мишљења и предлоге изнесе идя да буде референт у дискусијама, о појединим шгтањима реформе која су до сада продискутована и решена. Мислим да не треба да вас замаран, набрајајући или износећи предлоге и закдучке до којих je дошла Комисија, али дозволите, примера ради, да вам неколико ствари поменем. Комисија je, рещшо, дискутовала много о уцбеншщма. Организовали смо и једну дискуснју о томе у Секцији удружена универзитетских наставника која je приказана у једном од протлогодшшьих бројева нашег часописа „Анали”. Аошли смо до заклучка да у нашим уцбешщима, узетим у целини, несумњиво треба много што шта мењати, али да се о томе може разговарати само онда ако будемо имали предходно чврсте и пречишћене наставне програме. Jep програм и удбеник морају бити врло чврсто повезани. Затим, Комисија je дискутовала лшого и о предметима који се предају. Y том погледу ми се налазимо као између чекића и наковња. Пошто постоје два супротна момента, тежње, о којима морамо да водимо рачуна. Наиме, ми смо велики правки факултет, највећи у земли. Y нас, свакако, мора да нађе место свака новина у нравном животу. Y процесу наставе и у процесу научнога рада, морају да наБу места све нове гране које се појављују, чак и оне које се тек најављују. Ми као највеђи факултет у земли, требало 0и одмах да на њнх реагујемо и одмах да организујемо или научна истраживања, или наставу из те материје. То je једна ствар која je несумњиво обавеза свих нас. Али, са друге стране, да тако кажем, студентска леђа нису таква да могу све то да поднесу. Ми смо, мислим погрешно, склони да сматрамо да предмет може научно да се обраВује или да се предаје, само онда ако га унесемо као обавезан, или као обавезно-опциони, у наставни план. Зато или стално повећавамо број предмета или стално ггроширујемо наставне програме и уцбенике појединих постојеВих предмета.