Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Да вас не замарам свим хим детаљима, ми смо врло много о свим тим питагьима дискутовали, има у томе неких дилема и мислим да би било врло добро да нам се пружи прилика да ми упознамо факултетску јавност, са свим тим идејама и предлозима и да чујемо њено мишљење. Хвала.

Шкорић Милка,

студент

Измењени друштвено-екоиомски односи, захтеви које пред високо школство постављају научнотехнолошка револуцнја и наш самоуправно социјалистички развој и друга фактори значајни за изграђивање самоуправно оријентисане личности, захтевају у садашњем политичном тренутку решавање сложених питања и доношење дугорочнијих одлука. При томе, под реформой Универзитета се не сме подразумевати само број студената у самоуправким органима факултета, право на избор студента-продекана, или измену испитних рокова и томе слично. Проблем je много шири. А како он није решаван како ваља, то не треба да нас чуди што се на Универзитету фабрикују стручгьаци недовольно обавештени о савремешш продесима и кретањима, а уз то и неупућени у својства, могућности и потребе нашег самоуправног друштва. Ти стручњаци не могу доприносити дал>ем развоју самоуправног друштва онолико колнко треба, јер га не познају довољно, а понекад чак ни у минималној мери. Ниједног тренутка се не сме заборавити чнњенида да се на нашим Универзитетима образују и подижу кадровн који ће се укључити не у неко апстрактно и било које друштво, већ у наше, самоуправно, социјалистичко друштво. Студента по завршеним студијама неће бита само стручњаци траженог профила, већ и ствараоци, прегаоци и борци за дали развој нашег самоуправног система. Систем самоуправних друштвених сдноса, претпоставља не само познавање уже схруке него и разумевање објективних друштвених услова и законитости у којима треба деловати као стручњак и креатор. У противном, једнострана оријентадија само на стицање стручног знаньа, носи у себи притајену опасност да се личност одвоји од друштвених токова и постане носилад технократско-бирократских односа и других деформација у средини у којој ради. Основа на којој реформа универзитета мора почивати и од ње се дал>е развијати, јесте измена односа према раду свих субјеката образовног процеса. То, поред осталог, подразумева гајење стваралачке привржености према раду као темељу. Свакако, другови и другарице, да један студент-бруцош може донекле да представља основу за обрађиваље од стране одређених појединаца или трупа, али покажимо им да je и наша генерација у стању да не подлеже таквим настојањима и да доследно спроводи задатке и закључке које смо зацртали и усвојнли на недавно завршеним конгресима. Да би били способни да реализујемо задатке о којима говоримо марксистнчко образовање мора бнти саставнн део нашег живота, и основа наших сазнања. Сем тога, зрелу васпитну улогу у социјалистичком самоуправном друштву, може имати само она школска установа