Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

137

ДИСКУСША

која васпитању и образовању битно прилази са становишта марксизма као споја револуционарне теорије и праксе укључујући ту и тековину паше револуције, стремљења и доприносе паше радничке класе

Бесаревић Весна,

асистент

Идеја о реформи je врло присутиа v нас већ дуже времена. То ce показује и у великом интересовању и овако великом броју дискутаната које смо вечерас нмали прилике да чујемо. МеБутим, с друге стране, требало би поћи од тога да je реформа један дуг процес који захтева узимање у обзир одреВених законитости које владају у друштву, отуда реформа не сме да буде резултат тренутннх потреба. С друге стране, повезати Универзитет са праксом и потребом практичног живота, не значи одузимање вредности научном раду, не значи научни рад директно везати са потребама праксе и тражити да се сваки вид научног рада моментално валоризује. Постоје облици научног рада који се не могу моментално валоризовахи, већ касније и који се морају неговати. Због тога мислим да говорећи о реформи треба поћи (и ми смо пошли) од тога да одредимо циљеве реформе, а тиме ћемо одредити и концепцију реформе. При опредељивању за одре Вене циљеве реформе морали би пре свега да имамо у виду околност да се наш Универзитет одвојио не само од друштва као целине, већ да су се он и одреВеыи сегменти друхптва одвојили од револуцпонарног покрета као таквог и револуционарне самоуправне праксе која je постала реалност к саставни део не само ширих друштвених кретања, него и нас самих. Уз то, имамо једну појаву која je присутна и кад нас на Факултету н на другим факултетима у Београду и у земли, а то je појава тзв. научног елитизма ко ja поприма и неке институционализоване облике и ко ja постаје део нашег свакодневног живота и као таква прети да постане нешто нашта ћемо се ми навићи и временем јој дати право граВанства. Мислим да смо у томе сложни, да тај научни елитизам треба на сваки начин спречити. Наша делатност треба, како ja видим, да се одвија у три правда. Први правац je, давагье одреБеног профила будућем правнику, једног професионалног образовања везаног за одреБене предмете, за одређене привредне гране. Аруги правац je изузетно важан и тиче се рада на оспособљавању правника да буду не само марксистичке оријентације већ и да целовито прихвате марсистички поглед на свет и један детерминирајући поглед на живот и на стварност уопште. И најзад, трећи правац односи се на оспособлавање студената да се касније у току свог професионалног живота могу да самообразују и сгручно и политички. Jep образовање правника се не завршава дипломом и управо та сарадња која мора касније да постоји измеВу наших