Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бивших сгудената и нас, представл>а врло важан елеменат нашег програма научног рада. Мени се чини да се до сада неразвијена марксистичка мисао која je присутна у целом образовању, јавља у два појавиа облика. Y средњој школи неразвијена марксистичка мисао доводи до тога да се наша стварност приказује у поједностављеном облику који није лишен фетиша. Она се на Факултету идеализује или се према њој заузима критизерски став. И једно и друго очигледно није добро. На жалост, и наше школство овде на Факултету, join увек ствара репродуктивни тип студента, тзв. репродуктивца, човека који je сунђер, који прима, али који није у стању да продорно реагује на оно што му je сервирано, да заузима одреЬене ставове и да буде критичан према оним начинима наставе који му се нуде. Због свега тога мислим да треба на сваки начин да се трудимо да студенти а ми смо ту због њих постану један субјект у одржаван>у наставе, вежби итд. и у свим облицима одлучивања, почевши од оних непосредног самоуправлзања, до оних делегатског самоуправлзања. На крају, желим да кажем, да не можемо замислити увођење марксизма, било као једног предмета, било као трупе предмета, без реформе наставног програма.

Маљковић Небајша,

студент

Пре неколико дана читао сам НИН и тамо нашао један веома занимљив чланак који je написао Франц Шетинц, секретар Извршног комитета Председништва ЦК СК Словеније. Y том чланку наишао сам на једну речениду која ме je веома импресионирала и на неки начин ме навела на ову дискусију. Та реченица гласи овако: „Из искуства прошлостн знамо да je до идејних разлика најчешће долазило код конкретног, значи остваривању прихваћене политике." Готово до истоветне ситуације дошло je и на нашем Факултету; прошлост се односи на садашњост, и не само то већ имамо пример да се ти односи чак и култивишу. Питање се поставља сме ли такав однос да остане, однос који се супротставл>а нашем социјалистичком развитку чији су циљеви, идеолошки развој и тежње јасне и дефинисане стремљењем читавог нашег друштва у Резолуцијама X конгреса Савеза СКЈ и VÏI конгреса СКС. Међутим, чини ми се да на нашем Факултету постоје данас стремљења и оријентације ко je су супротне и Резолуцијама X конгреса а тиме и стремљења која су супротна току развитка читавог нашег друштва. Никако не сме и не може бити дивергентних стремљења, нарочито око ствари око ко je смо наравно, на речима сви у почетку били сложни да нам je нужна и потребна, а то je реформа која у овом тренутку хгроизлази из нужности нашег социјалистичког развоја. Сме ли да се деси да се једна ствар тако великих размера и тако значајних садржина, а ко ja заокупља „становнике” ове куће већ луже времена и кад je и те како јасно што нам je чинити, „ оставља за сутра”