Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

139

ДИСКУСИ JA

због нечијих демагошких принципа или слепог прихватања и идеализирања превазиђеног. Постоји схватање да ce одгој и искуство прихватају од старијих. Аналогно томе не би ли требало очекивати да ће сви наши наставици бити тн којн би требало да покрену питање реформе да раде на њеном остварењу. Није ли бедем шутње и неразумевања нешто најмање што би се могло очекивати? Зар je могуће да катедре готово у глас констатују постојеће стање задовољавајућим, уџбенике релевантним потребама друштва и као врхунац свега могућност стварања десетак нових опционих предмета. Мислим да сам у праву кад кажем да такво одутовлачење, спречавање преображаја нашег факултета и егоизам који ту постоји, захтевају одговорност. Ако су надања за новом зградом футуризам, нужно je тражити резервне могућности уз иста средства и исте услове. Ту подразумевай и администрацију која je у садашњим увјетима свога рада далеко од тога да даје максимум могућности. Уосталом, то доказују редови и редови студената који сваки дан „чаме” пред шалтерима. Уопште говорећн прихватити овакво једно статье задовол.авајућим, значило би стати себи на пут, а и овом друштву које сразлогом очекује квалитетне резултате нашег рада. Посао ко га смо се прихватили веома je озбиљан и може се извршавати и доврпшти само сарадњом свих студената, професора и осталих радних л>уди. Реформа je „велика матура” свих нас и ко на њој падне не би смео да остане на овом факултету, а камо ли у чланству СК.

Ар

Момчило Курдулија

Y Уставу и конгресним резолуцијама моћ појимања наредног корака у ходу наше револуније еманирана je и у домашају, и у обиму, и у садржини у .мери којој једва да се било шта може додати или одузети. Ово се, дакако, у целини односи и на реформу високог школства. Замисао je јасна, рељефно исказана, проткана потребним приступима и поставлена на принципима који омеђавају и каналишу дали ток ствари. Реч je, дакле, о делу данашњег програма револуције, о природном наставку њеног развоја, о далем квалитативном продору у стање и односе који заостају за захтевима друштвене стварности о целини чије координате носе печат прецизија, а садржина мисаоног једра и акционог покретача. Концепт je целовит и у погледу свог утемелевьа и у погледу исхода за којим тежи. Отуда je врло приземно схватање по коме je ствар нејасна и да најпре морамо наћи целину и од ње поћи. Занимливо je да се у исти мах инсистира на извесним акциденцијама. Мисим да није тешко назрети руку ко ja иза тога стоји и ко ja je увек настојала да нас врати тамо где смо некад били. Искуство стадно упозорава да се десна страна политичког пола не сме занемаривати. Акција се може водити и у бази и у фрази. Тако je, као што знамо, било у прошлости, тако je данас и тако ће по свему судећи бити и у наредном периоду. Истина, данас мање него јуче, а сутра још мање него данас. Борба у фрази вео-