Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ма je стара и врло разуђена. Она, међутим, нема не теоријску шансу да преживи и добије битку са титовском акцијом у бази. Њој, додуше, још увек полази за руком да се до ове или оне мере разним маневрима заклања иза акције у бази, али ће она временем бити истерана на чистину. Борба коју данас водимо није ни прва ни последња. Реално стање у области реформе није задовољавајуће. Ту je тешкоћа, а не у непостојању целине, јасних мисли водила и темелыих подлога, односно нејасности и изналажењу целине од које тек треба поћи. Проблем je зацело у структури свести, интересима и определењима која нису кадра да иду у корак са револуционарним правцем кретања друштва. Каузалитет je у томе и само у томе. Наша je организација крајем 1973. донела програм преиначења факултета и у расправи коју сада водимо утврдили смо да je он у целини у складу са одлукама последњих конгреса. Борба за његову реализацију je специфична, али je и напор за његово неостваривање још специфичнији. Резултати које смо постигли различити су и крећу се од нешто изнад нултне тачке до износа са којим немамо разлога да будемо незадовољни. Y ово друго спада и исход перманентног идејно-политичког образована студената од Писма на овамо. Тош 1968. а и раније било нам je посве јасно да нема значајнијег и далекосежнијег улагања од идејно-политичког инвестирања, и један број наставника je упорно и зналачки деловао у том правцу. Аа тога није било, извесно je да бисмо се сусрели са много већим тешкођама од оних ко je смо имали и које још увек имамо. Невола je, међутим, што ми нисмо једини који су схватшш дубли смисао идејног инвестирања и ангажовања на његовом остваривању, Поред сталног облика идејно-политичког образовања путем предавања и дискусија, организовано су трупе за продублено изучавање марксизма. Уз то, уведен je, поводом празника рада, конкурс за радоне из области марксизма. Први резултати су охрабрујући, jep je прошле године неколико радова награђено. Најзад, вала рећи да су државни и партијски органи, привреда, научне и наставне установе и правосуђе добили доста кадрова чије je идејно опредељење чврсто утемелено на Писму, а укупна сума знања и политичког искуства на завидном нивоу. Постојећи облнци идејно-политичког рада ма колико били нужни и ма колико давали задоволавајуће резултате нису доволни. Стога смо чинили све што смо могли да се уведе и оформи један нови предмет и унесе у наставни план. Продукт тог напора je нова диецшщина чији сте назив и оријентациони садржај чули. Она, дакле, није замена за досадашње форме рада, тако да ове наставлају са својом егзистенцијом, али ће валати усавршавати и обогаћивати њихову садржину, трагати за другим и још прикладнијим начинима рада и њихово усклађивање са новим предметом чији je назив Марксизам и савремено друштво. Чини се да би овај предмет требало да обухвати све студенте без обзира на њихов статус и годину студија, те да се на одговарајући начин уведе и онај завршни чин који се зове испит. Без те претпоставке предмет би, вероватно, временом постао елитистичка својина, а то je последње што се може зажелети.