Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

147

ДИСКУ США

Слажем се са претходником да je садапгње стање организације и начина извођења наставе незадовољавајуће. Број присугаих на предавањима, интересовање за допунску литературу при студирању, као и број ефективних часова рада на факултету у току школске године налази ce у обрнутој сразмери са годином студија. Данае сте могли приметити да нема довољно места у амфитеатру V, насупрот не реткој појави да понекад само дванаест слушалаца слуша предавање на једној од старших година које држи познати научни радник и редован професор нашег Факултета. Мислим да не треба набрајати друге примере који би илустровали садашње стање у којем се налази наша настава. При решавању наведених проблема наставе сматрам да треба поћи од елемената садржинске природе. Значајна промена односа на Факултету састојала бн се у стварању такве организације рада која би омогућила виши степей студијског рада и интензивнију сарадњу студената и наставника. Пре свега, требало би екстензивирати наставу у цил>у бољег савлађивања наставник програма, на рачун постојећих испитних рокова. Полазну тачку садржинске измене радних односа представљала би промена организационих облика наставе на нашем Факултету. Нови облици организације рада треба да пруже више простора за свестраније активирање свих радних људи. Моја замисао организације извоВења наставе je следећа: Све редовне студенте требало би поделити на одељења, a одељења на трупе које би представљале основне радне јединице. На пример, I и II година имале би по четири одељења, а Ш и IV' по два. За свако одељење обезбедила би се група наставника, и то најмање један предавай и један руководилац вежби за сваки предмет. Y оквиру одељења организовало би се групе за вежбе. Наставник би на нивоу одељења држао предавања, а уколико могућности дозвољавају, водно би и једну или две групе вежби, држао би повремено консултације о по ј единим питањима са целим о делешем, и доводио, у договору са студентима, истакнуте раднике који се баве одреВеним проблемима да одрже једно или више предавања. На нивоу група, које би по броју студентима биле мање од садашњих, држале би се вежбе и вршило проверавање нивоа савладане материје. Одељења би имала највише 150 —200 студената, а група највише 30 студената. Поха Вање предавагьа било би обавезно, а вежбао би се сваки предмет. За овакву организацију наставе требало би обезбедити двадесет предача и двадесет руководиоца вежби за прву годину, по двадесетчетири за другу, а по двадесет за трећу и четврту годину. Укупне потребе би тако износиле шездесет осам предавача и најмање 68 руководиоца вежби. Ми тренутно имамо 29 редовних професора, 19 ванредних, 16 доцената, 1 предавача, 2 асистеита са докторатом и 1 асистента који треба ових дана да брани докторску дисертацију. Y процесу савлаБивања материје требало би избегавати свако дуплирање извођења наставе. Не би требало сваку облает из наставног плана предавати, вежбати и прелазити на консултацијама. То значи да би извесна проблематика од посебног значаја добила више простора на предавањима, док би се друга проблематика магье пре-