Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

давала, односно више вежбала итд., Свака катедра, у зависности од кадровске ситуације (квалификационе и старосне структуре) утврдила би, у складу са постојећим иормама, недељни фонд часова за своје чланове. Професори би у зависности од могућности држали 2, 3 или 4 часа недељно. Тамо где за то постоје могућности требало би настојати да један наставник води одељење у току све четири године. Зашто један наставник не би предавао Увод у право, Грађанско право, Облигационо право и Привредно право, односно Увод и право, Кривично право, Кривично процесно право и Криминологи ју. Предавай би за одре Вене проблеме и области ангажовао друге наставнике и научне раднике ван факултета. Наше просторне могућности ннсу тако скромне. Имамо четири просторије погодне да приме од 150 —200 студената. То су анфитеатри II и V и слушаонице I и IV. Организовање предавања у три смене; преподневна, подневна и поподневна омонућило би нормалну наставу за 12 оделюиа свакодневно. За ванредне студенте требало би организовати сваког дана двочасовну вечерњу наставу (у виду предавања и консултације). Тиме бисмо одел>ења и групе редовних студената растеретили прекобројних слушалада. Предложене промене омогућиле би бол>е коришћење расположивих кадровских, временских и просторних могућности којима већ располаже наш Факултет. То су, у ствари, друштвене и матери] алне претпоставке за квалитативно мењаље наших односа. Успемо ли у томе, могли бисмо реализовати принцип: „студент радни човек”, јер ћемо сваком студенту тако пружити потребан простор, за рад и студирање. Наведене хгромене омогућиле би, верујем, позитивне резултате. Свако одељење могло би да прави план рада за делу школску годину. Предавања би могла да трају до 25 маја, а испитни рокови да буду краћи. Обавезно слушање предавања, консултовање, вежбање сваког предмета и интензнвнији пндивидуални рад омогућили би већи ниво знан>а. Бро] положених испита би се повећао, а бро] неположених смагьио. Испитна „грозница” би имала блаже форме. Можда нам овим условима неће бити потребан октобарски испитни рок. Предавања би у том случају могла да отпочну већ десетог октобра. Студента би у договору са испитивачем сами правили распоред испита. Ово су, другови, мо]а размишљања о будућој организаци]и рада. Ову идеју носим више година. О ню] сам и раније у разним приликама говорио. Могли бисмо следеће године бар парцијално да покушамо са њеним остварењем, па да видимо на основу искуства и постигнутих ре зултата да ли ће студента и наставници бити расположена да ]е наставе и даље усавршава]у. Убеђен сам да би ова] начин организована наставе повећао бро] ефективно проведение часова на факултету, интензивlграо рад, повећао права и обавезе свих учесника у процесу рада. То би омогућило повећан>е бро] а часова наставе, смањење испитних дана, стнцање већег фонда знања, брже дипомирагье итд.