Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цију y којој ће о опстанку неког предмета одлучивати број гласова на Факултетском већу и релативна тежина наставника који носе поједине предмете. Један je од наставника, на јучерашњој дискусији на огранку, рекао да не смемо дозволити да појединачни интереси опредељују судбину предмета. И ja се са тим слажем. Али то интересе не треба схватити уско и банално. Верујте да je потреба за знаньем у нашем друштву таква да ниједан од ваших професора ннје материјално угрожен и да je наставни рад посао на коме се најмање и најтеже може зарадити. Нехмојте мнслити да je то у питагьу када се каже „интереси”. Y пнтању су и ограничености професије и дубоко сопствено, поштено научно и друштвено убеВеше. Када на некој ствари радите 20 година, онда вам се она чини важнијом од других. Зато сам пре две-три године предлагао да за почетак, без великих прича, сви заједно погледамо садржаје свих уцбеника и да онда на лицу места видимо где су и нонавмања и празни простори, да одговоримо на питање шта пошхен и добронамеран студент a ja полазим од претпоставке да je свают такав и сигуран сам да je девет десетина таквих мотке да уради у друштву са оним што je савладао. Има понављања, али има и крупних празнина. И ми тако нешто морамо учинити, пре или доцније, да не бисмо разговарали у насловима, да не бисмо разговарали у недефинисаним категоријама. Најзад, ако упоредите исте предмете на разним факултетима видећете кругше разлике како у њиховом обиму тако и у структурама сваког од гьих. Из тих разлога, ja питање наставног плана не бих могао да до краја одвојим од питања наставних програма. Пре бих био за то да ведшей јаз између појединачне дисциплине и целине образована који вам дајемо, премостимо критичким сагледавањем комплекса дисциплина ко je овде постоје. Мислим да je проф. Печујлић дубоко у праву када каже да смо ми, насупрот Марксу, који je тражио целину света, свет разбили у делове. Тежња ка интердисщшлинарности je реакција на поделу, али je та реакција недовол>на, управо зато што поделу прихвата као основу, а ту основу треба срушити, јер морамо поћи од целине а не од дедова. Из тих разлога дубоко сам уверен, треба одредити комплексе и у тим комплексима сагледати и обим и место сваке појединачне дисциплине. На тај начин доћићемо до одговора на питања шта са партијама које се понављају, шта са празгшнама које остају, а има и једнога и другога. Може се то урадити, рецимо, за економске дисциплине. Може се то урадити за дисциплине које су везане за социологију, за дисциплине које су везане за граВанско право, за кривнчно право, као и за све друга. Ми можемо и катедре критички преиспитати на тај начин и утврдити шта јесте стварна целина, а шта je целина, зато што смо научили да je тако третирамо. Морам да кажем да сам се за тај приступ залагао и пре конференције. Катедра друштвено-економских наука, на пример, ако допустите да преВем на ужи оквир разматрања, подвргла je ревизији, критичком преиспитнвању, сва четнрн своја огаита предмета. Нека ми опросте другови који су сачињавали овај материјал, али нису га пажљиво прочитали. Ниједан од економских предмета, ако се прихвате предлози кате-