Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

држају који није посве у складу са оним што je захтев времена. Заузевши повлашћену бусију они на све реагују у стилу: „Ja сам овде газда и нико ми шппта не може”. Колика je снага таквих видели смо и на ефикасном блокирању акција, али више нећемо тако. Њима треба много јасније показати чији су интереси пречи, јер радничка класа ове земле одваја део свога вишка рада за њихове дохотке остављајући себи много магъе. Она то свесно чини у очекивању да joj се то многоструко врати, a враћају joj се нови захтеви. Троше се, дакле, радничке паре, а не стварају се одговарајући кадрови. Чшьеннда je да су неки каши настазниди редовнији и свеснији на раду ван ове куће него у овој кући. Одговорно кажемо да нисмо сигурни да сви наставници стварно зараде доходак који примају. Могу се, и то сасвим оправдано, радничке славине затворити па да онда видимо ко колико ради и како ради. Јасно je да постојеће стање одмах мора да се мења. Наша организација и сви ми смо на испнту. Ми ћемо се за реформу борити и изборити. Она je у интересу свих нас заједно и друштва у целини. Отуда je потребно брзо наставити тамо где се стало, донети прецизне рокове и ићи до краја. Они који и дале буду стајали на путу треба са висине од ко je пате спу стати на землу. У Савету Факултета заступлена je и шира друштвена заједница, па ако се у наставку борбе за реформу покаже потребним искористити ћемо и ту шансу. Изгледа, и то вала посебно приметити, да ни je велики број асисгената који су оно што се жели. Зна се из којих структура они најчешће долазе. То су реална факта која нам боду очи и која противурече нашим тежњама и идеалима, а и критеријуми који у области кадровике политике постоје морају већ једном да буду стриктно поштовани.

Ваљаревић Миљко,

студент

Питање режима студије je веома важна облает посматрана и са аспекта студената и наставника. Ако хоћемо реформу читавог Факултета онда се и у овој области доста што шта и мора изменити. Ова облает je веома актуелна меВу студентима па се доста о томе говорило и на последњој годишњој Скупштини Савеза студената. Многи су били склони да помисле (неки се јавно изјаснили) да je за студенте реформа у ствари измена режима студија. То je чиста подвала на рачун студената, и давање сасвим супротиих значења речима изречении на тој Скупштини. Стојим иза тога, да наши студента никада нису тражили само измену постојећег режима студија и у тим оквирима видели реформу. Чињенида je да се на последњој Скупштини говорило највише о томе. Али то je било оправдано новонасталом ситуацијом на Универзитету у погледу кредитирања и стипендирања студената. Наиме, од ове школске године нарочито je дошло до изражаја неравноправност у положају студената нашег Факултета у односу на остале студенте Београдског универзитета.

167