Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

170

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

низовати за борбу против свих препрека које су кочиле процес реформе. Студенти морају бити у свим самоуправним органима и да тамо преносе ставове и мишљења својнх колега. Свима je нама веома јасно, а то се доказало и на овој Конференцији, да смо незадовол>и досадаппьим начином предавања, да смо незадовољни постојећим вежбама, да колоквијуми не оправдавају своје постојање, да je један број уџбеника умногоме превазиђен и да су нам испити главна преокупација. А из тога проистиче зактьучак да морамо много учинити да се све ово промени ако желимо да одговоримо редким захтевима и потребама. Реформа високог школства добила je посебан подстрек новим уставним решењима и Резолуцијама X конгреса о образовању и васпитању. Зато она данас представља обавезу за све студенте, наставнике, асистенте и ненаставно особље, да такорећи, свакодневно изграћује све боље облике и садржаје образована и да сталио развијају самоуправна друштвене односе на факултету. Нашим закључцима морамо условити да се све то спроводи и спроведе у дело и да се више не задовољимо тиме да констатујемо да je процес реформе дугорочан процес, jep то дугорочан може постатн вечан.

Ар

Верољуб Рајовић

Трудићу се да будем кратак а посебно јасан и излагању. Пре свега, подржавам ставове претходннх дискутаната у вези са ванредним студијама и студентима, у вези са сарадном са привредом, друштвеним службама и сл., тј. са праксом, са животом. Ово стога што наш Факултет спрема ъуде за рад у праксн пре свега, средне стране, односно што у свои научном, а преко тога и у наставном раду наставници морају црпсти инспирације из праксе, из живота и тиме омогућитн позитиван утицај на њу као и праксе на наставно-научни рад, с’ друге стране. То су, уопште речено, а посебно за наш систем који je јединством у свету, и као такав у повоју, две нераздвојне компоненте. По мом схватану, не може се замислити ни научни шг наставни рад, ако се добро не познају проблеми које намеће живот, пракса. Y даљем излагању, изнећу нека своја запажања и мишљења о једном броју питања у вези са реформой на Факултету, као и о стварима које морамо имати у виду у вези са остварењем, спровођењем усвојеног концепта реформе. Разуме се да ћу о томе рећи врло кратко и да тиме нећу ни издалека указати на мноштво и шгтања и проблема реформе и њеног остварења. Али нити време, нити потребе у овом тренутку нису такве да допуштају нешто друго. Уосталом, ja сам на многим местима о рефоршг на Факултету, и шире, рекао своје мипгљење од како се почело разговарати о томе до данас. Y вези са тим постоји и доста писаних докумената. Зато ћу овде изнетн само неке ствари, тј. указати на гьих. I. Потреба да се мы комуписти на Факултету и сами реформишемо. Сматрам да би требало, пре свега, да се ми комунисти на Факул-