Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

171

АИСКУСИЈА

тету у много чему реформишемо (ако се то тако може рећи), да би могли реформисати живот и рад на Факултету, а посебно да би било какав усвојени концепт реформе са успехом остварили, спровели у дело. То важи и за наставнике и за студенте, као и друге радне л>уде на Факултету. Али, ово je од посебног значаја за нас наставнике јер ми смо, хтјели или не, ипак онај део радних људи који смо сталии, који такорећи перманентно живимо и радимо са низом генерација студената. Ми тако свакој генерацији остављамо део себе, преносимо део свог знања, искуства и др. Од тога какви смо ми, у многоме значи и то какви ће нам бити студенти, односно људи који ће радити и градити наш самоуправни социјалистички систем. Студенти су на известан начин пролазна категорија радних л>уди на Факултету, везани углавном генерацијски. Међутим, вала указати на чшьеницу да je значај студената, нарочито у вези са остварењем реформе, веома велики, врло значајан. Сваки од студената, односно свака од генерација такође оставља свој део доприноса у изградњи живота на Факултету. Другим речима, студента итекако са своје стране могу утицати на живот и рад на Факултету, па и на саме наставнике ■ — појединачно и као цетану, у правцу њихових промена у позитивном смислу, у правцу прилагођавања и потребама друштва и захтевима и интересима самих студената. Дакле, ствари су сложено ата ипак јасне у томе да наставници и студента и могу и морају својим позитивним радом утицати једни на друге, помагати једни другима на свим пољима живота и рада и Факултета као целине и радних људи на њему. Али, тако нешто није и неће бити могуће ако ми наставници, у првом реду комунисти, не променимо многа своја схватања о врло великом броју питања живота и рада Факултета. Ако не уклонимо многе раније стечене навике, погледе и др. у вези са својим радом, у вези са односом према студентима и сл. А можда и према друштву уопште Тешко je и замполита неки већи утицај на студенте и студента на наставнике, ако се не сарађује на свим полима живота и рада на Факултету почев од наставник облика (предавања, вежбе, семинары и АР-), преко научног рада (укључивања студената у изради научних пројеката и сл.), преко разних културних и других облика рада студената, а посебно преко учешће наставника у политичном животу студената. Мало je и наставника комуниста који у том погледу могу и треба да буду задовољни. Посебно када се ради о сарадњи нас комуниста преко основных организација којих je пет студентских a једна наша. Нарочито у последних две године, та сарадња je на врло ниском нивоу. А требало би да буде сасвим обратно. Да и не говоримо о учешћу наставника на зборовима студената, и у другим облицима рада. Тамо их скоро уопште и нема, иако je баш тамо највећи број студената. Многи наставници нису на Факултету осим када имају предавања или други облик наставе и њихов контакт са студентима одвија се само на тај начин. Таква ситуација директно или индиректно погађа и све друге облике живота и рада на Факултету: однос студената према раду (учењу пре света), однос наставника према својим обавезама (наставним и