Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

научним). То доводи и до стварања неког јаза измеБу наставника и студената, до неког неповерења једних у друге и сл. Посебно такво стање доводи и до тога да се међу студентима и међу наставницима стварају неке тзв. неформалне трупе и групице, ко je желе да на разне начине утичу на живот и рад Факултета и то мимо или преко надлежних органа самоуправлања, односно организованог политичког живота на Факултету. О томе je било и раније доста говора, а исто и сада je то присутно као проблем о коме износе своја схватања у ствари своје осуде, многи наставници и студенти. Ово je нарочито опасно када се има у виду да се тек почшье на усвајању разних аката којима се уводи реформа, а нарочито би то било опасно када се тако усвојени концепт реформе буде у живот спроводио. Y досадашњој организацији самоуправлања на Факултету, где je организација била врло проста, a број органа забрињавајуће мали (у односу на стварне потребе), утлавном су учествовали наставници. Ако се томе дода да су сви наставници чинили једно, тако рећи основно и најважније тело Факултетско веће, у коме се одлучивало о свему и свачему, с’једне стране, односно да су велика већина наставника у исто време и комунисти, с' друге стране, онда je лако замислити да се остварење политике Савеза комуниста на Факултету релативно лако спроводило. Истини за волу, у свему томе je врло често наставничка организација била основни чинилац, при чему je у великом броју случајева подржавана од организација Савеза комуниста студената. То je утолико било лакше пхто су се заједничка гледишта у наставничкој организации заузимала непосредно пред састанке самоуправних органа и сл., без обзира на који начин се то обезбеБивало (а доста су присутни случајеви компромиса и др.), тј. радило се без неке дубле и дуже оријентације ко ja би била општа односно усвојена од свих комуниста на Факултету наставника, студената и ваннаставног особла. Радило ce ad ћос, а врло често баш због таквог рада без потребив сарадње са студентима пре свега. Y новој организацији самоуправлања која je и сложена и обимна, тако нешто није могућно ни замислити. Пре свега, у садаппьим органима налазе се са пуним правима у одлучивању равноправно једни са другим, и студенти и наставници и ненаставно особле. И то врло често у подједнаком броју, или бар приближно једнаком. Надале, с обзиром на гако сложену и бројну организацију самоуправлања, биће обухваћен велики број луди, пре свега комуниста, у њиховом раду, тј. у њима самима. Да би та тела правилно водила политику живота и рада на Факултету, тј. доносила правилне одлуке, комунисти који су њихови чланови морају имати јасне ставове о свим питањима и борити се за њих. А то није уопште могуће ако на Факултету не будемо имали јасне, одређене и дугорочне цилеве и задатке, и то о свим битним питањима живота и рада на Факултету. Ако тако будемо поступали, онда Be сваки комуниста без обзира у ком се телу налази, и без обзира на проблем који се ту поставла, моћи да заузима свој став уверен да je то у складу са опшом политиком усвојеном од свих комуниста на Факултету. Да би се постигли заједнички погледи на основна питана живота и рада на Факултету, више je него нужно максимално ангажовати студенте,