Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

173

ДИСКУСША

пре свега комунисте и гьихове организации е. То значи, наставничка организација мора у свом раду да води далеко више рачуна, него што je то био случај до сада, о ставу студената у вези са свим питагьима. Разуме се, то исто морају да чине и студентске организадије Савеза комуниста. Било како било, нов систем организације самоуправљања на Факултету. сам по себи тера наставничку организацију, с једне стране, и студентске организације, с’ друге стране, на максималну сарадгьу у свим основним питањима, у свим стварима од интереса за Факултет. У вези са изнетим, посебно место мора да припада Конференцији Савеза комуниста на Факултету. Она je та која ће морати, уз стално и детаљно консултовање основних организација Савеза комуниста на Факултету, заузнмати ставове о свим дугорочним циљевима и зададима свих и сваког на Факултету. Y таквој ситуацији, тешко ће се догодити да ce појединци комунисти могу одбранити ако поступају супротно постављеним цшьевима и задацима, супротно политиди Савеза комуниста на Факултету (и шире разуме се). Истовремено, то би довело до пуне афирмације веома важног принципа одговорности комуниста и друних радних луди на Факултету у вези са својим радом, који до сада није био довол>но примешивал. А то je више него потребно, ако желимо остварење заједничке политике, заједничких општих циљева и задатака. Све у свему, значи да треба прво поставити циљеве и задатке у основи, па тек онда се борити за н>их у свим самоуправним телима и од сваког појединца, односно за другачије постунање иозивати л>уде на одговорност. То све морамо учинити у најскорије време, јер у многим стварима смо научили да каснимо. 11. Сарадња са заинтересованим фаlсторима ван Факултета. Наш Факултет je научна и наставна установа. Она спрема луде за праксу, за живот, за друшто. Зато je сасвим оправдано да ми морамо чути и те разве организације, органе и сл. о томе шта мисле у вези са нашом реформой, са остварењем усвојеног концепта реформе и др. Имам лично утисак да у том погледу нисмо нешто нарочито урадили. А требало je и морали смо. Зато сматрам да се има времена много више урадити у вези са остварењем циљева и задатака усвојеног система реформе. Но о томе нећу посебно да говорим. Верујем да ће бити оних који ће о томе нешто више рећи. Ипак, желим да укажем на једну чињеницу и то на позитивну. Наиме, ми смо у вези са реформой Факултета заиста покушали, а у томе смо доста успели, да у потпуности ангажујемо све структуре радних луди на Факултету, посебно студенте. То je и разумљиво, с обзиром на значај и улогу коју студента имају у реформисаном Факултету. Од студената смо примили многе добре предлоге, дивне сугестије. То они потврђују и у овој дискусији. При томе, несумњиво je да студента чине то својом главой, како би се рекло упрошћено. Али, исто тако мора се признаки да je то све резултат и сазнања о тим питањима и проблемима и од других фактора, тј. са стране, ван Факултета. Не треба заборавити чињеницу да су студента врло активни и ван Факултета, у многим државним и друштвеним телима и сл., тј. да активно учествују и у креирању и у спрово-