Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

174

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђењу и нашег политичког и ыашег правног система. Иако je реч о једном посредном начину сазнања, то je ипак позитивно. 111. О наставном плану и програму, броју предмета, уџбеницима и др. ■ —• Без икакве резерве могу да кажем да наши ыаставни планови и програми не одговарају ни захтевима ни потребама праксе. Y вези са тим би морали тражити мишљења заинтересованих фактора са стране. A још за то увек није касно. Ми имамо веома велике амбиције у погледу обима и садржине знања које студента требају да понесу из ове куће. Ми желимо да сви они имају велику правничку културу, широко правничко образование. Остављајући по страни питање да ли ми то заиста и успевамо постићи (и кривицом наставника и кривицом студената), несумњиво je да профил правника, тзв. сваштара, како га неки називају, није потребан нашој пракси, нашем новом друштву. Уз све то, ми стварамо голог стручњака, човека који неће моћи да се у пракси снађе, да активно утиче на промену односа у средний где оде да ради и др. Ma како били богата наши садаппьи про грами и планови, они не садрже једну своју нужну компоненту, тј. предмете који би наше студенте у марксистичком погледу обогатили, који би тог голог стручњака мало омекшали. Другим речима, да један студент који изађе са Факултета не буде голи стручњак, бирократа, већ активпи чинилац у друштву, на месту где ради. Да буде у неку руку и творац нових односа међу лудима у процесу рада и сл. Отуда je веома битно да се уведе један предмет из области марксистичког образована наших младих људи, пре свега марксистичког погледа на наш нови самоуправни систем. Поред тога, веома je важно размислити о некој врсти спецнјализације. То би омогућило да студије буду краће, а исто тако и далеко ефикасније, јер, како рекох, није потребно да ми сваког студента учимо свему и свачему из области права, економије, социологије и др. Треба ту наћи неки минимум и максимум. А то je могућно. Уосталом о томе су већ нетто рекли ранији говорници, а исто je о томе било речи и на нашој организацији савеза комуниста, па je сувишно да ja то понављам. Не би било лоше размислити о предлогу друга Буровпћа у вези са тим, а и о другим мишљењима. Није од малог значаја за дужину студија и ефикасно студирање, а посебно за профил људи које стварамо, и питање броја предмета, уцбеника и др. Y вези са бројем предмета могу отворено рейи да их има који су дошли као резултат персоналних потреба, а не стварних желза (а не само потреба). То je добро познато свима нама. Исто тако, има предмета који се одржавају из истйх пли сличних разлога, иако нису стварани деобом ранијих предмета. Ту мислим, на пример, на Римско право. Зашто би се оно изучавало онако како се сада то чини на нашем Факултету. На другим факултетима није нсто, односно на неким je друтачије. Зашто наше студенте оптерећивати материјом која очигледио нема ншсаквог значаја, или бар не онолико како се тврди, за њих саме, за друштво. Шта ће студенту да зна (у оквиру редовних студија, па можда и уопште на студијама), на пример, какав je био систем наслеЬивагьа, затим какви су били породично-правни и други слични односи, односно какав je &яо систем