Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

175

ДИСКУСИ JA

поступка у Риму. И то једном робовласничком систему. Зашто они не би били лишени таквог задовољства ко je им се намеће, и то у интересу самих њих и друштва као целине. Разуме се да се Римско право мора учити, jep je заиста несхватљиво да се оно не познаје. Али, то се може прилагодити потребама нашег друштва, потребама праксе, живота. И то све без икакве бојазни за било кота наставника, или за било шта уопште. Надаље, многн предмети би се могли спојити, а исто тако матери] а из појединих од предмета распоредити рационално. То би довело до мањег броја предмета али до садржајнијег и квалитетнијег програма. Тиме би се велики део непотребной избегао, скратио и др. Иако посхоје наставни программ, уцбешщи који морају на њих да се ослањају нису увек такви да их верно приказују. V многим уџбеницима има далеко више од оног што програми предвиђају. Y првом реду ту су разне теорије и теоријиде, историјски део и др. Све je то непотребно, или бар непотребно у мери у којој се то чини у неким уцбеницима. Све то доводи и до понављања делова из других уцбеника и сл. Све у свему то повећава обим уцбеника, чини га компликованијим и неприступачнијим студенту. А из њега се управо испита спремају и полажу. И то од веома великог броја студената. Од ванредних скоро без изузетка. То надаље и поскупљује њихову цену, што опет на свој начин утиче на квалнтет знања студената, у првом реду. Треба да знамо да нису сви студента у матери] алној могућности да све нове уцбенике купе и из ньих се спремају. Зато се често дешава да се испита спреме по неком старом уцбенику, тј. учи се застарела материја и др. Такви студента разуме се често не положе испит. А то значи одуговлачење студија и сл. Уосталом, ко од нас има право да уцбеник непотребно повећава и тако из цепова студената извлачи драгоцена новчана (матери] ална) средства. Зато би требало и о овом питању заузети неки став. Ако неко од нас хоће да пшпе, он то може и чак треба да чини у разним другим облицима. Он може израдити паучни рад од чланка, преко монографије до систематског дела. Ништа му на том пуху не стоји. Уосталом, како сам рекао, ми смо, и научна установи, и наш задатак je да научно радимо. Надал>е, за неке предмете уопште и немамо уцбеника. То такође озбиљно угрожава студенте, одуговлачи студије и др. Поред тога, уцбеници који постоје нису увек прилагођени студентами којима су намењени, тј. немају потребну педагошку висину. Имаигаквих уцбеника, например за прву годину, за чије би истинско разумевање требало, у најмању руку, да студент има и „Капитал” од Маркса, речнике страних речи, па и светску енциклопедију. То je заиста забрињавајуће. Join je горе што има (истина веома мали број) оних који то на известан начин бране. Они кажу, найме, како се на факултетима студира, а не учи гимназијски. Како студента тре&а да раде далеко више него у гимназији и др. A ja се питам често: кога заиста ми спремамо на Факултету. Хоћемо ли ми да имамо неке високе стручњаке, л>уде који ће радити као професори на факултету, као научни радници у разним институтима и др. За редовне студнје то нам заиста није потребно. Лауде треба научити толико и тако да се успешно могу укључити у процес рада где буду запослени. Ако им треба нешто више од тог основног знања, имају могућности и за то. Ту су последи-