Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

176

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

пломске студије. Ту су стицање титуле магистра и доктора наука. И тако даље. Дакле, све у своје време и све на одређеном месту. Надал,е, код писања уџбеника није довољно (a може ce рећи скоро никако) прихваћен тимски рад. А то je давно усвојени принцип у многим земљама света, посебно у социјалистичким, Појединци углавном већ десетинама година пишу уцбенике. Друга чекају да oiffl заузму то место (зна се како и када). Другим речима, они трпе оно што je сада, да би било оно што они сада подржавају, тј. да би и сами радили на иста начин убудуће. А треба отворено рећи; то je својеврстан, и врло опасан, вид монополизма. Нарочито je то опасно за наше друшто Koje je без узора у свету, ко je се тек развија и др. Поред тога, то доводи и до одсуства потребив сарадње између оних који раде иа истим и сличним проблемима и пословима. То онемогућава њихову размену мишљења о битним питагьима и др. А то je више него потребно и за њих саме, и за друштво у целини. Свакако да би тимски рад учинио уџбенике и разумнијим и крайни, а пре свега, повезанијим са животом, са праксом. Сваки од нас се бави неким питањима у оквиру своје дисциплине и шире. Он то најбоље познаје, и са теоријскоги са практичног аспекта. Зато би било сасвим разумно да он о томе пише део уџбеника. Нисмо ми у свему исти, немамо ми исту специфичну тежину знања о сваком питању и сл. Најзад, такав рад би довео и до промене у другим облицима рада на Факултету. Па пример, могли би предавати оне делове, оне партије и сл., баш они наставшщи који су то писали и др. Тако би се сви ангажовали: и на писању уџбеника, и у настави. А то би створило још један услов више, и за брже студирање, и за ефикасније студирање, и за квалитетније студирање. На крају, требало би озбиљно размислити и о сарадњи наставника из разних република на писању уџбеника. Ствари се могу и тако посматрати. Зато би и о томе требало, бар за будуће, размислити. Посебно je потребно сарађивата са одговарајућим катедрама на другим Факултетима у вези са стварањем јединствених програма и планова, где je год то могуђе. То би учинило да студента имају исти, или врло сличав положај без обзира где се уписали, где студирају, и тако даље. IV. О научном раду на Факултету. ■ — Мислим да je најмање учинено на овом пољу. Ни данас ми немамо формиран научни рад на Факултету. Ово и поред тога што смо ми и научна установа, и према томе дужни да организовано радимо и на том пољу. Без научног рада сваког од нас, нема озбиљног наставног рада. Тешко je замислити неког наставника који би без сталног праћења и изучавања праксе и живота нашег друштва са успехом могао остати на Факултету као наставник. То су две категорије које су суштински повезане када je у питању наставно-научни рад на Факултетима. Да и не говоримо о томе да би тиме сарадња праксе и теорије била ликвидирана, односно да би утицај једне на другу био исклучен. А то je наш основни задатак према документима партијских тела, пре свега Коференције СК Југославије. Истина, свако од нас ради индивидуално. Али, то није нити организовано, нити довољно. Многи од нас раде и ван Факултета на разним местима. Али, то je сасвим сигурно, нису то увек научни послови.