Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

177

ДИСКУСИЈА

није то педагошки рад и сл. Често имамо обратних случајева, тј. да се ради о чисто комерциј алним пословима и др. То се оправдана, између осталог, и чињеницом да су наше зараде на Факултету мале. То je тачно. Али, зар се не би наше материјално стање могло поправити управо организованим научним радом на Факултету. Би свакако. Y таквој ситуацији, не само што би се пружила могућност свакоме од нас да радимо, него би се створили услови да се, пре свега, нама као Факултету обраћају са стране за разна питања и др. Факултет би то чинио, а све то било би далеко боље и квалитетније него овако када се ради без икаквог плана, тј. пој единично и неорганизовано. Факултет би и у том погледу добио потребно место у нашем друштву, које je и те како потребно и друштву и нама. Поред тога, то би омогућило да се свакоме од нас одмере обавезе и у том погледу, а тиме и права у виду зараде и сл. Ми смо недавно донели, односно увели неке норме за наш рад. Ту je реч само о нормама за наставни рад. Уопште није обухваћен и научни рад наставника и сарадника. Разумљиво je да то није у реду, али у оваквој ситуацији није друтачије ни могуће. Организовањем научног рада на Факултету, учинило би се да се сви вратимо на Факултет. То би подигло и наставни и научни рад Факултета. Створили би се услови за потребну сарадњу између наставника међусобно, измеВу наставника и студената и тако даље. Jep, ако неко долази на Факултет само да обави своје наставне обавезе (одржи предавање, вежбе и сл.), а затим иде да ради на друго место, такав наставник не може са успехом утицати на живот и рад Факултета. Надал>е, тиме би се створили услови за укључивање и студената у научни процес, што такође представља један од задатака Факултета. Студенти би тако створили још једну могућност за квалнтетнији рад и студије, а и извор материјалних ггрихода. Најзад, увидом у све облике рада појединаца створили би се услови за стављање под лупу оптерећењености наставника. То je у интересу и Факултета, и друштвене заједнице у целини а и наставника. Наиме, неки од наставника који раде и ван Факултета, нису подвргнути оцени њихове оптерећености и у том раду. A несумњиво je да тај рад такође оптерећује наставника и да утиче, без обзира на то шта ко мисли о томе, и на рад који он врши на Факултету. Ми таквом наставнику, узимајући у обзир и његову старост и друге значајне ствари у вези са оптерећивањем, одређујемо максимум обавеза на Факултету, а он преко тога иде и оптерећује се на другој страни ван Факултета. Овде сасвим по страни остављам то што такви наставници морају добити сагласност за неки дужи рад и од Факултета. То се за сада претворило у пуку формалност. А, верујте, тако неће бити и у новим условима самоуправљања где ће о томе одлучивати, поред наставника, равноправно и друге структуре на Факултету пре свега студенти. О томе се мора озбиљно водити рачуна у вези организована рада на Факултету, тј. враћања свих нас у нашу кућу. Тако поступање појединаца, поред тога што умањује њихове реалне радне ефекте на Факултету, доводи до тога да преоптерећује наставника који често, и због тога, навлачи на себе болеет а често може довести и до трагичних последица. Мислим да таквих случајева већ сада има. Али