Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

178

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ми морамо учинити све да до тога не дође убудуће. По мом схватању, не може бити ствар сваког од нас колико и како ћемо да се оптеретимо. То мора да буде ствар сваког од нас ствар Факултета као целине. Зато се морају створити услови за то, тј. организовањем научног рада на Факултету. Наш je заједнички циљ и задатак да наши наставници имају што дужн и живот, и радни век. V. О режиму студија на Факултету. И режим студија није организован тако да стимулише студенте на рад, да омогући скраћивање студија и ефикасно студирање. Има неких ствари које делују сасвим супротно томе. Указаћу само на неке ствари. Прво, зашто наши студенти не би могли уписати годину са једиим или два заостала испита. Овако, они су у односу на друге студенте, тј. студенте друних факултета у неравноправном положа] у у многим питањима која су везана за упис у наредну годину. Тако, на пример, такви студента не могу добита дом, кредит и разне друге ствари. Уз то, таквим студентама није пружена могућност да раде на предметима следеће године и сл. То личи на неку врсту казне за не показали успех у ранијој години. Зашто такав студент не би добио месечни рок за полагање тих испита, а истовремено се понашао на следећој години као да тих заосталих испита нема. То значи, такав студент би додатним напорима могао постићи и једно и друго, тј, положити заостале испите, а исто тако успешно се спремати за полагање испита из наредне године. И тако даље. Аруго, зашто дозволити само одличним и врлодобрим студентима да пре рока полажу поједине испите, тј. да студирају по посебном режиму. Друним речима, зашто само њима омогућити да на време заврше, па можда и пре тога. Зашто се то не би омогућило и студентима са добрим успехом, односно свима који би испунили одређене услове (различите него сада — разуме се). При томе, вал>а имата на уму да и тај добри студент ипак даје уредно и на време испите, да и он тиме смањује трошкове свог студирања, тј. издатке које има наша заједница за њега и сл. Уосталом, ако погледамо са каквим се успехом углавном студије завршавају, видећемо да je највише оних са добрим успехом. И тако даље. Зар такав студент не заслужује да буде третиран на један посебан начин, који би у сваком погледу само користио циљевима и задацима које je наша заједница пред нас поставила скраћивање студија и ефикасно студирање. Свакако да би. Треће, зашто студентима који падну у једном испитном року онемогућивати да изађу на тај испит одмах у наредном испитном року. То je чиста казна, која нема никаквог смисла у конкретном случају. Шта више, то je и незаконито, ако се строго посматра. Оно само одуговлачи, врло често сасвим непотребно, студије. Многи студенти би се join мало додатног напора већ у следећем испитном року могли положити испит, односно они који за сада могу полагати после протека одређеног времена. Ту ствар треба посматрати и са психолошке тачке гледишта. У том погледу она je катастрофална у многим случајевима. Има студената који због таквог начина полагања доживе тешке психичке трауме, а неки чак доспеју и до нервне клинике и сл. То je нама свима познато. А ипак ра-