Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стови пренатрпани страним речима које се често натежу у склопове реченица, доста спретно избегавају суштину ствари и неретко нуде нешто што je неприхватљиво. Врло je значајно питање како репшти однос наставника и студента приликом извођења предавања и других могућих облика наставе, јер досадашни систем je доста застарео и не може да задовољи захтеве савременог друштва о потреби увођена младих у научно-истраживачки рад. Сигурно je да предавања ex Catedra то не могу да обезбеде. A предавана ће имати жељени смисао само ако се схвате као процес узајамног васпитавања и образовања сходно потребама друштва. Уредно испуњавање обавеза од стране наставника, као и негово инсистирање да и студент испуњава редовно своје обавезе, у великој мери ће утицати на стварање једног савесног односа према раду, што уједно чини и основни морални принцип нашег друштва. Значи, једним садржајним односом у коме ће се функција васпитања и образована савесно обављати, створиђемо у младог човека навику за рад, тако да ће му учење представљати задовољство, а не принуду условљену страхом од падања на испиту. Начин извођења наставе у коме студент активно учествује доприноси да он јавно говори (а не да се први пут чује на испиту) и да самим тим развпја правнички начин изражавана и стиче сигурност говора. Залажена je масовна појава недолажена студената на предавагьа, тако да никада не чују живу реч о датој материји, што производи негативне последние приликом полагања испита. Учећи из уџбеника и разних часописа они акумулирају велика знања, али их не знају на приступачан начин изложит на испиту где често не могу да разлуче битно од небитног, а то нису у стану јер науче масу периферних ствари, а суштину превиде мн je механички схвате. Због тога се многима деси да падну на испиту и поред тога што су доста радили, па можда и више но што je потребно да би се солидно савладао један предмет. То врло негативно делује на младог човека, јер негов рад ни je уродио плодом иако je врло обиман. Према томе, систем наставе мора бита усмерен тако да студента стално ангажује, да у нему ствара интерес за уочаване битног и откривање новог помоћу методолошко-научно прихвтљивог прилаза. Студент треба да научи да правилно мисли и да то што мисли уме да на јасан и прецизан начин јавно каже, да се критички односи и према себи и другима, да се ангажује у доношену одлука, а не да прихвата готова решена. Запажа се све већи број оних који се устручавају да јавно говоре, јер се плаше да то ангажоване неће донети жељене резултате. Они временом постају незаинтересовани за оно што се догађа око них. Ову појаву треба превазићи, пошто би био велики недостатак система школовања ако би стварао дезангажоване идејно дезоријентисане и нестабилне личности. Остварену горенаведеног у великој мери ђе допринети налажене једне разумне границе измеЬу онога што се налази у уцбенику и онога што се и како се излаже на предаванима. Ту би поклапана а тога и сувише има умртвљујуће деловала. Вала избећи писање гломазних уџбеника и, између осталог, на тај начин отворит простор за живу реч чија je снага изузетно велика у колико она садржи једну поруку. На предаванима треба више обрађивати изведене појмове, излагати разли-