Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

188

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не може ваљано да савлада махерију из свих пријављених предмета. Штавише, извесни студенти иду како то они кажу „на стицање стажа”. Они су, найме, приметили да неки наставници примењују нешто блажа мерила кад je у питању прелазна оцена оних који понављају испит. Ова чшъеница се само на први поглед не слаже са нашом тезом, али je несумгьиво да спада у домен разгранатог корена чији je продукт скоро двоструко дужи рок студирања од оног законом предвиђеног. Број пријављених испита могао би, сам по себи, неупућеног упутити на погрешай пут, а то се управо и десило са говорнпком поставке о којој je већ било речи. Напослетку, ваља рећи да je критеријум на испитима константно постојан код наставника из односног предмета (наследног права) и да није искључена могућност извесне непредизности у наведеним математичким радњама, али тешко да би она била пажње вредна у било ком смислу. Не верујем да бисмо били близу истине ако бисмо сматрали да су резултати које су студенти постигли у домену наследног права продукт постојећег режима студија. Уосталом, трајање студија није скраћено. Управо ово последње потврђује да постојећи систем не почива на ваљаним основама. Има, штавшпе, знакова који упућују на закључак да je постојећи сустав близу да буде банкрот систем. Проблематика je у тој мери овде сложена да се једва више преко тога може. Ако се озбиљно мисли ићи напред, неопходно je дубоко продрети иза фасаде живота, подвргнути темељној анализи све компоненте и све чиниоде образовно-васпитног процеса, до краја засећи у све корене на којима израста и егзистира постојеће стање ствари и на бази спознаје филозофије стварности донетп конкретна решена и инаугурисати систем који одговара потребама живота. У противно и даље ћемо се рвати са последицама, а то je магье-више Сизифов посао. Знамо, меВутим, да je увек актуелно правило; Cessante causa cessant efectus, тј. кад нестане узрок нестаје и последила. Проблем je, дакле, примеран и пирамидалан, али не и нерешив. Уколико се то пре и боље схвати утолико ће цех бити мањи, мада je он и до сада такав и толики да никога ко се осећа одговорним за наше данас а поготово за наше сутра не може ни најмање чинити равнодушним. У вези са предњим указао бих на један сегмент на који je одговарајуће разлагање бацило нешто више светла. Обим градива из Породичног права са Социологијом породице вишеструко премаша онај који je постојао раније. Одређена истраживања показују, да знање садашних генерација не надмашује оно ранијих генерација, па ce то je, у сфери разума, једва потребно рећи поставља питање опортуности постојећег стана ствари. Не лежи ли ту један од узрока дугог трајања студија? То, дакако, није ни изблиза све што ова негатива садржи, али je довољно да се запитамо коме то користи, колико то друштво кошта и чији су интереси овде предоминанти. Ништа бол>е ствар не стоји ни са неким другим предметима. О овим и многим другим питањима од капиталист значаја за реформу дебата у нашој средини није, на жалост, до сада наилазила на велики одзив. Изгледа да je духовна опорост уткана у подлогу чији je резултат останак без завршних резултата.