Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

195

ПРИКАЗИ

хових судских одлука на територији ове земље, a историја ових народапочиње са револуцијом и постоји само Историја народа Југославије од 1941. године, а пре тога општа историја у коју се све укључује. То je мој концепт, можда погрешай, али дозволите ми да га кажем пошто сам на измаку ове каријере. Они могу бити нетачни али дозволите да можемо да се боримо, да то расчистимо једанпут и да одатле стартујемо са реформой. Не зато што ћемо спојити две историје, или да ли ће бити више иди мање страница, него je реч о томе шта ми видимо у тој историји, чија je она и како je проучавамо и хоћемо ли изучавати временску историју, иди историју институција, то je друга прилаз. Кад расчистимо ово прво, онда се договоримо. Годхшама се изучава временска историја, хоћемо ли историју институција. Дозволите ми да кажем само неколико речи о питагьу ових предмета који, да тако кажемо, нису чисто правни. Има нешто што се у правним предметима догодило, другови. Колико ja видим, извршили смо ,ИОДитизацију” правне наставе и правних предмета, извршили смо и join треба више „економизацнју” сваког правног предмета и правне наставе. Треба да нзвршимо „социологизацију” сваког предмета и правне наставе, и зато смо оправдано додали социологију уз радио право, додали смо социологију породите уз породично право, односно укључили их. Није према томе реч о томе да правник мање зна политике, економије, социологије или неког другог предмета, него како да све то сазна и на који начин да он те појмове, стечене резултате науке, политичке, економске, социологов, не на правном факултету него на неком другом месту, искористи за себе, да он то укључи у правне предмете и види све то управо кроз право, кроз правне институције, види дакле економију, политику, социологију и остало. То je оно што мене покреће код одговора на питање има ли много, или има доста. Није дакле реч много и доста, него je реч како. Питање je система прилаза; то je оно што je, по мом мишљењу, питање структуре реформе, то je оно што je питање како ћемо се ми васпитавати у овим стварима. Ми за иностранство пшпемо заједнички привредни систем и економску политику. Једна књига je на енглеском и на нашем језику друга Хорвата, о нашем систему je јединствено обухватила ова два питања. Код je то добро за економисте света, вероватно би и за правнике Југославије могла да буде исто тако заједничка материја. То су питања која ми треба да седнемо, да темелито расправимо и да доБемо до извесних решења. Затим, извесне живе материје, свакодневног живота, са којима сваки правник живи, са ко ј има сваки човек живи, у нас су отишле у опционе предмете. Не може се повећати број предмета, зато морамо тражити некакву другу структуру да то укдучимо. На пример, проблем саобраћајног права. Саобраћајно право об'ухвата и грађанско право, и осигурање и кривично право и све друго, а то je део права који je саставни део савременог друштва, те он не може да буде огщиони предмет, а нема места да добије у општим предметима, јер не може више савладати него што савладавамо, ми не можемо тражити физиологаки да човек савлада