Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

носно уставности одлуке унутрашње арбитраже. Ако јој нормативна подлога није уставна, односно законита, ни она сама не може бити законита и уставна. Најзад, то je у складу и са функцијом коју судови удруженог рада имају по одредбама Устава и закона. VIII. Нормативна подлога одлука судова удруженог рада Међу општа начела Устава о судовима, значајно место заузима принцип легалитета у вршењу судске функције. Наиме, према одредби чл. 219. Устава, судови (а то значи и редовни и самоуправни) суде на основу устава, закона и самоуправних општих аката. У вези ове Уставне одредбе, може се поставит питање да ли самоуправни судови при решавању спорова и конфликтних ситуација увек примењују наведена општа акта. У односу на ово питање ваља поћи од Уставног схватања судске функдије. Наиме, Устав под судском функцијом подразумева све облике решавања конфликтних ситуација и спорова у друштву од најситнијих до оних који су од фундаменталног значаја за наше самоуправно друштво. Надаље, у надлежност самоуправних судова стављено je обавезно решавање о неким самоуправним правима, али je, исто тако, одређено да самоуправни судови решавају спорове из односа које самоуправни субјекти сами уређују, односно са којима они слободно располажу, као и спорове из диспозитивних права грађана. под условом да им се повери решавање о тим спровима (чл. 224. Устава). С обзиром на напред изнето, самоуправни судови могу решавати и на други начин а не само применом одређене норме из наведених општих аката, тј. и посредовањем или сл. међу субјектима у спору у цељу споразумног решавања њихових спорова. То само употпуњује механизам заштите самоуправних права и решавања конфликага у друштву уопште, односно, то значи, да се надградња адектавно поставља према бази поштујући дух ане само слово Устава и закона, посебно Устава односно читавог нашег система. Да je то тачно, показује чшьеница да je након доношена Устава донет, на пример, од стране Скушитине Србије Закон о мировним већима, као врсти самоуправних судова, чнјн задаток није решавање спорова него посредовање ради споразумног решавања спорова и тиме развијања добрих односа међу граЬанима. Ерш, самоуправны судови своју функцију могу вршити, или суђењем, тј. решавањем конкретног случаја применом норме (из неког од наведених општих аката), или решавањем на други начин, на пример, посредовањем ради споразумног решавања спорова и сл. Како се функција судова удруженог рада, за разлику од осталих, састоји у решавању одређених самоуправних спорова по основу обавезе установљене уставом и законом, односно како се њихова функција састоји у суђењу схваћеном stricto sensu, тј. у решавању о конкретном спору применом постојеће правке норме (без обзира на њену ширину, тј. на велику слободу креативног рада суда у том случају), то значи да je суд удруженог рада дужан пронаћи одређену правку норму