Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

83

СУДОВИ УДРУЖЕНОГ РАДА

и утврдити њен садржај, а захим je применихи на дахи спорни однос, хо по нашем схвахању значи да je суд удруженог рада обавезан да своју одлуку заснива на Уставу, закону или самоуправном опшхем акху, ij. да ради по начелу легалихеха. Ту, по нашем схвахању, нема никаквог нзузехка с обзиром на значај односа о којима суд удруженог рада решава, односно на функцију коју у решавању тих спорова осхварује. При свему хоме, разуме се, не само због природе норми које се примењују, хј. које су за сада у правилу врло оскудне, односно широке, већ због функције коју врши, он ће бихи дужаи да у сваком случају примењује у далеко већој мери дух норме, дух Устава и закона, дух читавог нашег самоуправног система. У супротном, претвориће се у врсту редовних судова, класичних институција чиме ће бита промашен смисао његовог установљавања и то највишим актом у нашој земљи Уставом. Као следеће питање, у вези примене нормативних аката, може се поставити и проблем везаности судова удруженог рада за опште акте у решавању конкретног спора. Наиме, Устав у чл. 219. говори само о примени а не и о везаности општим актом, једно je питање примене а друго питање везаности једним општим актом. Пошто се функција судова удрулсеног рада састоји у суђењу stricto sensu, он je дужан применити општи акт. У погледу везаности судова удруженог рада општим актима, ствар се може посматрати с обзиром на то, да ли су у питању устав и закон, или су у питању самоуправни општи акти? Ако се норма коју треба суд применити налази у Уставу, он ће je применити. Ако суд утврди да закон није у складу са уставом, или да закон републике или покрајине није у складу са Уставом, уставима република или покрајина, или савезним законом, дужан je застати са поступком до доношења оддуке од надлежног уставиог суда, а обавезан je покренути поступак испитнвагьа уставности, односно законитости пред надлелсним уставним судом. Али, ако суд удруженог рада сматра да републички или покрајински закон који треба применити није у сагласности, или да je противан савезном закону, он ће их привремено применити до одлуке надлежног уставног суда али ће истовремено покренути поступак код уставног суда (чл. 206. и 207. Устава). Са самоуправним општим актима ствар није једноставна. Њих има веома много, а сваким даном ће их бити све више и ове разноврснијих. По нашем схватању, сви се они могу сврстати у четири трупе. Прво, то су они акти донети директним ослонцем на устав, тј. код којих измеВу њих и устава нема посредне везе (путем закона). АРУIO- су акти донети на основу овлашћења садржаних у закону. Треће, то су акти донети на основу овлашћеља садржаних у актима из прве и друге трупе. Четврто, то су сви остали акти. За њих би се могло рећи да се доносе на основу самоуправне позиције коју самоуправни субјекти имају у самој концепцији нашег самоуправног система, јер не 0и могли нравно егзистирати. При свему томе, сви правки акти полазе и завршавају се у Уставу. То je један систем и зато je сасвим логично да мора j у бити у некем складу, у логичној вези.