Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

530

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

целог друштва." ( 3 -) Кривично право, као систем принудних нормя друштвене дисциплине, од превасходно класыополитичког ретрибутивног средства владајуће класе почнње да се преображава у средство друштвеые заједнице, која одбацује „идеологију и праксу насиља ради постнзаiba васпитно-етичког утицаја на људе”. ( з: >) Треба, међутим, приметити да je овај историјски процес социјалног преображаја кривичне инкриминације и кривичног права у целини у правду „деидеологизиране” и „деетахизиране” заштите човека, по свој прилици, веома дуготрајан. Јер „само потпуно ишчезавање класа даје могућност да се изгради систем казнене политике из које ће бити исключен сваки антагонистички елеменат”^ 34 ) Можемо, коначно, закључити да ће друштвено-класна опасност л,уДског понашања нестати са ликвидацијом класних друштвених сукоба, као што je и, у историјском смислу, и настала са појавом друштве лих супротности и класа. И у комунизму ће, додуше, бити понашања појединаца која ће одступати од владајућих општеприхваћених друштвених норми. Но, она неће имати смисао друштвено-класно опасных аката, вей ће имати нетипичны, ексцесан характер и неће бити у стању да доведе у опасност стабилну организацију бескласних, слободних и разотуђених друштвених односа. А за сузбијање таквих социјално пепожељних поступака неће бити потребна принуда класно организоване државне силе, већ ће се само друштво безболним, у првом реду, научним средствима, супротставл>ати пој единим немасовним асоцијалшш облищша јавног друштвеног понашања. («*) У комунизму ће људи, како истиче -Манчев, „усаглашавати своје понашање са друштвеним односима по навици и из унутрашње потребе. Зато друштвено штетни поступци не могу да прерасту у друштвено опасне акте”. ( м ) Они неће вшпе стварати потребу за правы ом интервенцијом у л.удским друштвеним односима. Норме комунистичког морала биће довољне за успешну борбу са ексдесним противдруштвеним поступцима појединаца. 4. Општа (апстрактна) и посебна (конкретна) друштвгна опасност Друштвена опасдост крнвичног дела, коју законодавац одреБује кроз врсту и меру кривичне санкције, представља просечну меру друштвено негативног садржаја, који он претпоставља код појединих видова кривичних инкриминација. ( S 7) Када законодавац) дакле, одреВује Да je кривично дело убиства теже од кривичног дела телесые повреде, када ту разлику и изражава у врсти и мерй одгОворности, он нема у виду одреВено испољавање уби-

(32) И. С; Самошченко; Поњатис правонарушенија па советскому законодателству, Москва, 1963, стр. 84. (33) Др Ј. Борђевпћ: Социјализам и демократија, Београд,. 1962, стр. 257. (34) J. в. Пашуканнс: Отита тсорија права и марксизам, Сарајсво, 1958, стр. 182. (зз) В. И. Лељин: Држава н револуцпја, Београд. 1967, стр. 122. (se) Н. Манчев: Преступление и противообшчествена пројава, Софија, 1967, стр. 51. (зт) Коментар Општег дела Кривичнсг законика, под отитом редакинјом Моше Пн]аде, Београд, 1948, стр. 17—18.