Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

531

ПО JAM ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ КРНВИЧНОГ ДЕЛА

схва односно хелесне повреде, него просечну укупност могућних кривичних дела убисхава и кривичних дела хелесних повреда. И на основу оцене своје замишљене просечне предсхаве о тим кривнчним делима он заклзучује да je кривично дело убнства, тежи, друшхвено опаснији облик криминалног понашања од кривичног дела телесне повреде. Ову опасност називамо отитом, апстрактном друштвеном опасношћу кривичног дела. Иако апсхракхна, дата у прилично уопштеном виду, ова опасност игра врло знача]ну улогу у криминалној политици уопште, као и у спровођењу сеакодневне казнене политике органа правосуВа. Та ошпта, апстрактна сцена друштвеяе опасности појединих видова криминалног понашања служи законодавцу као начелан оквир у постављању система класификације посебног дела кривичног закона, који представлю збнр појединих конкретних облика кривичних инкриминација. С друге стране, утврђивање друштвене опасности одређеног учшьеног кривичног дела, које врши орган правосуВа, своју полазну тачку има у општој, апстракхттој процени законодавца типа кривичних забрана коме припада учињено кривично дело. Просечна мера друштвене опасности коју законодавац апстрактно, уопштено замишља код појединог типа криминалног понашања, у емпиријској пракси се испољава кроз различите степене опасности овог или оног конкретног кривичног дела дате врсте. Тако, измеБу појединих конкретних кривичних дела убисхава ш хелесних повреда могу постојати одреБене разлике, које не смеју да буду занемарене. Законодавац микако није у стану да предвидн сав стицај објективних к субјективних околности, ко je могу утицатн на формиранье степена друштвене опасности конкретног случаја кривичног дела одговарајуће трупе. Отуда су и природне разлике у јачини друштвене опасности коју могу испољавати конкретны случајеви кривичног дела одреБене врсте. Овде смо, пак, у присуству посебне, конкретна друштвене опасности кривичног дела. И критеријум посебне, конкретне друштвене опасности има важну функцију у вршену кривичног правосуђа. Помоћу овог критеријума друштвене опасности гфавосудни органы криминалну политику законодавца, коју он заснива на принципу апстрактне, опште друштвене опасности, остварују у конкретно-емпиријске облике свакодневне казнене политике. Ако орган који врпш кривично правосуВе не буде конкретизовао аггстрактну опасност кривичних инкриминација, казнена политика, као битан вид криминалне политике уопште, имала би догматами, схематизовани кармстер. Само то дијалектичко претапање апстрактне оцене друштвене опасности у конкретан вид емпиријске друштвене опасности свакодневног криминалног збнвања обезбеВује реалну животворност кривичнсправгге праксе. И не само то. То није важно једнно са државно-друштвене, криминално-политичке тачке гледишта. Конкретизација просечне мере друштвене опасности кривичних инкримкнација, коју законодавац фиксира у апсхрактној сферн свог систе-