Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

547

ПРИЛОЗИ

теријума се утврВује А а ли неодреЬени појам даје или не даје овлашћење за вршење дискрецяоне власти? Дискрециона власт постоји само онда, ако из неодређеног појма који садржи правна норма проистиче за државни орган више могућности понашања. Између тих могућносги државни орган бйра једну, коју сматра у датом случају најцелисходнијом. Извршен избор у конкретном случају не обвезује државни орган да поступи на псти начин у потоњим идентичним случајевима. Jep дискрециона власт се признаке у закону државном органу ради доношења најсврсисходнијег решења у конкретном случају. Но, ова могуВност избора не даје места самовољи државног органа. Наиме, државни орган бира једну нзмеБу више апстрактно истовредних Јмогућности прописаних нормн ( 14 ). При том набору државни орган не сме ићи за својим личним интересом, него интересом друштва, јавним интересом, интересом јавне службе. Стога, акт донег у вршењу дискреционе власти није дискрециони акт који не подлеже уопште контроли законитости. Напротив, као и сваки друга акт, и овај акт подвргава се контроли законитости, једнно неки његови делови измичу контроли, jep бн иначе суд преузео на себе вршење дискреционе власти, на шта правним прописима није овлашћен ( w ). Обрнуто, ако неодреЬени појам не даје могуВност избора државном органу, већ оставља могућност само једног, одређеног понашања, нема основа за вршење дискреционе власти. Другим речима, иако би било могуће из норме извућн више алтернатива понашања због њене неодреЬености, само једна алтернатива je у сагласности са законом. Стога, примењивач права мора тумачењем на утврди право значење правке норме, објективно и динамички, тако да исто значење примени и у потоњим идентичним случајевима. Тумач мора да се уздигне, према томе, при утврђивању садржине неодређеног појма, нзнад конкретно! случаја који треба да реши и да посматра све идентично случајеве. Он je дужан да следи вољу закона а не сопствену вољу и једино, при тумачењу неодређених појмова, теже je утврдити те објективноправне услове које поставља норма. Када из саме норме која садржи неодреЬени појам јасно проистиче овлашћење на вршење дискреционе власти, нема никаквог проблема. На жалеют, правки прописи, из бројних разлога, ретко Be садржати овакво изричито одређење. Напротив, да ли известан неодреЬени појам даје право на вршегье дискреционе власти моћиће се утврдити тек на основу потпуне анализе смысла и еврхе норме односно закона ( 16 ). Јавни поредак представља, такође неодреЬени појам, Стандард, чија се конкретна садржнна мења зависио од ситуације, места и времена, али без промене саме ibcrose суштине. Као и друга щзавни стандар ди, јавни поредак може представл>ати основ за вршење дискреционе власти суда, уколико се на то суд изричито овласти или уколико то про-

( 14 ) Лукић, Увод у право, Бсоград 1974, стр. 211; И. Крбек предлагке, стога, употребу термина ~дискрецпона оцјена” као комбинацију француског термина »le pouvoir discrétionnaire« с немачким термином »das freie Ermessen«. Управно право, стр. 170. (15) И. Крбек, Управно право, стр. 173. (10) Упереди: И. Крбек, Дискрециона оцјепа, стр. 397 и сл.; Управно право, стр. 173.