Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

546

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

употребом неодреВених појмова. Истина, Бернацик с.матра и вршетье дискреционе власти изрицатьем права, тј. обликом правке везаности. Једино премисе из којих се извлачи закључак у врптетьу дискредионе власти много су неодређеније. Откривање сушттше ових неодређених категорија претпоставл>а сазнање јавног интереса. То сазнатье препуштено je, пак, мишљењу власти која примењује норме. Положа] власти у ггврВивању садржине неодреВеног појма, категорије (које Бернацик назива техничкон оценом) исти je с положајем вештака када врши вештачење. 1-Ьен закључак не може се обарати као неисправан, што не значи да не могу постојати и другачија митшьетьа ( 9 ). Насупрот Бернацику, чија теорија одише временем апсолутизма у ко]ем je настала, Тецнер (Tezner) заступа гледиште да нема ни једног појма око кота се не би могао водити спор при његовој конкретно] примени. Он оштро напада Бернацикову теорију, посебно његову категорију техничке оцене, указујући баш у тье на значај тумачења закона и управносудске контроле ( 10 ). Полемиди Бернацика и Тецнера прик/ьучили су се бројни писци. Лемајер (Lemayer) не сматра да сваки неодреВени појам отвара пут дискреционо] власти као Бернадшс, али сдбацује и Тецнерову хврдњу да се о сваком појму може водити спор. Он указује да се само у сваком конкретном случају на основу законских норми може утврдити да ли неодреВени појам отвара пут дискреционој власти. Лаун, пак, чини разлику измеВу појма „јавни интерес”, који увек даје места вршењу дискреционе власти и осталих неодреВених појмова . ( u ), а В. Јелинек (W. Jellinek) указу] е да дискрециона власт претпоставља неодреВени појам, али да сваки неодреВени појам не отвара пут вршењу дискреционе власти (слободне оцене) ( 12 ). Основне идеје изнете у наведеннм делима налазе се и у радовима других писаца. Но, може се ипак запазити процес приближавања различитих схватања како о само] природи дискреционе власти, тако и о неодреВеним појмовима као извору за вршење власти. Стога, постепено нестаје разлика измеВу схватања сушттше дискреционе власти у аустрс-немачко] и француској правној теорији, и све винте долази до изражаја гледиште да сваки неодреВени појам не садржи оелашВеше за вршење дискреционе власти ( 12 ). Стога, може се поставит питање на основу којих кри-

(9) E. Bernatzik, Rechtsprechung und materielle Rechtskraft, Wien 18S6; И. Крбек, Дискрециона оцјена, Загреб, 1937, стр. 344; Б. Тасић, Дискрециона власт у немачко-аустријској литератури, Архив за правке и друштвене науке, Београд, 1928, књ. 33 и 34. (to) F. Tezner, Das freie Ermessen, Wien, 1924, стр. 16 и ел., И. Крбек, Дискрециона оцјена, стр. 346. (11) Laim, Zur Lehre von der materiellen Rechtskräfte, 1911, стр. 62; И. Крбек, Днекрециона оцјена, стр. 351; Занимл-иво je да француска теорија поступа управо обрнуто. Y њој се јавнн интерес сматра ограничением у вршењу дискреционе власти. Упоредити: G. Vedcl. Droit Administratif, T. I, Paris, 1958, стр. 180. (12) W. Jellinek, Verwaltungsrecht, 3. изд. Берлин, 1950, стр. 30 и сл.; Gesetz, Gesetzesanwendung und Zweckmässigkeiteserwägnung, стр. 36 и сл. (13) Међутим, А. Меркл, сходно својој теорији о стушьевнтостн правног поретка и тези о неразлучивој повезаности ако та стварања и нримене права, сматра да je слободна оцена нужна појава у нраву на путу од апстрактног ка конкретном. Allgemeines Vcrwaltungsrecht, Wien und Berlin, 1927.