Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

556

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

Ова права, а у смислу ових прописа, имају да се утврде као стечена, и да се као таква и остварују, тек од 1. јануара 1973. године, што значи, а то завися од брзнне решавања о овим правима, да се заинтересовагаш лицима та права признају и остваре, не само у 1973, 1974, 1975. години, него чак и касније! Пошто се ова права утвркују и осгварују на овај начин, и са правкам основам из закона који je важно до 31. децембра 1972. године, њихови уживаоци-пензионери примаће пензију у пуном износу, иако при том буду нешго „радили” и зарађивали. Све ово говори, у првом реду и de lege lata, да Савезном законодавцу, при редиговању ових прописа, није ни на памет падало, да се ма у чему „мења” или „укида”, и за убудуће, после 1. јануара 1973. године, дато решење у ранијем закону, као начело законског уређивања и остваривања права на пензију, према коме се, и законом, jep je то већ учињено самим Уставом, титулару права на пуну старосну пензију, утврћује право, да je као њен уживалац прима у пуном износу , а да му се при том оставља недирнуто његово уставно и највеше основно право, да нешто „ради” и „зараВује”, ако може и хоће. Дато решегье, на овај начин, не само што je признато као уставно и законито, какво оно уистини и јесте, како смо напред већ изнели, него je учшьено и дефинитиенмм. Аефлтнитивним, баш због тога, што je право на рад и употреба тог права, добило join шире и веће правне атрибуције у корист свога титулара, а и у односу права и обавеза заједнице по том основу, већ са Амандманима XXI до LXII чије су одредб!е нашле пуно место и у Уставу СФРЈ од 21. фебруара 1974. године. Према томе, сада, и по новом уставу, постоје join већи правни и уставно правни разлози, да се ова права осигурају и дал>е уживаоцнма пензије, на начин како je то учшьено у датом решењу по раније.м закону. На основу тога je закон у наведеним прописима осигурао та права ако су стечена до 31. децембра 1972. без обзнра што ће бити остварена после тога. Самим тим, закон je, ако и посредно, али сигурно, овим признао пуну вредност датог решења јер друкчије правка и није могуће, на основу чињенице да се његова правка основа, и за убудупе, налазн непосредно у Амандманима, новом Уставу СФРЈ и позихивним законима Федерациje, и то још одрећеније и одлучније, него je то било по претходном уставу 7 и законима. На изнети начин, joui више je подвучена и истакнута трајност и дефинитивност оваквог решења у оствариваньу права на пензнју и после 31. децембра 1972. године. Ово и због тога, што je оно потпуно у складу са положајем, постављањем, садржајем и решењем (и основом) ових права, унутар симог система права, ко ja у целини, законски регу лишу у потребу права на рад у удруженом раду, и све обавезе и права иегова титулара —■ радника у удруженом раду, у 7 вези са тим. Сагласно томе, и по логици ствари, то je сада, па основу 7 Амандмана и Устава СФРЈ, законски регулисано прописима о удруженом раду, као основним и матичним па стога и једнно надлежним да ово и пропишу, као ius commune, дакле, са важношћу за целу зем.ъу, дрокаву Југославију. И на ове се пропнсе, већ и као осиовне, морају ослањати свп друга, нарочито они којима ови прописи представљају основу, прнмарну правну