Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

557

ДИСК V СИЛ А

основу, као што су у нашем случају прописи о стицању и остваривању права на пензију. Y оваквом системном решавању и решењу целог Шlтан>а, а и у складу са начелом економије прописа, законодавац Југославије није текстуално пренео дотичне одредбе из ранијег закона у нови Закон о основним правима... јер за то заиста није било потребе и код оваквог његовог става при датим решењима у наведении чл. 68 и 69, а донекле и чл. 67 који и имплиците и експлииите садрже исто. Ово и утолико пре, што сам закон не садржи никакву одредбу којом би се, на било који начин, и из било кот разлога, могло довести у питање остваривање овог права и после 31. децембра 1972. године, на исти начин као и пре тога, a најмање по основу тога, што би његов уживалац могао и хтео као пензпонер нешто да „ради” и „заради”.! Да je правно и уставно правно, дакако, сасеим на месту, што Закон о основним правима... није преузео, и de lege lata дефинисао, раније прописе, потврВује и одредба у члану 42 Закона о изменами и допунама Закона о доприносима и порезима грађана из 19ь7. ( 10 ) године, којом су републике овлашћене да пропишу, да се републички и општински допринос из личног дохотка из радног односа плаћају по посебним стопама ... „на примања из „радног односа” уживалац пензије који на основу таквог рада немају својство осигураника.” Наравно, ради се само о уживаоцима пуне старосне пензије, остварене на основу стажа од 40 (мушкарац) односно 35 година (жена). Иако би се могло приговорити плеонастичности саме формулације ове одредбе, па чак и њеној унутрашњој протнвречности, она je, у основц, правно потпуно коректна. Свакако се не може говорити код „рада” пензионера, о раду у радном односу, нити о примањима из тог рада, као личном дохотку, што се у задњој аленији сасвим јасно, и логичкн недвосмислено, каже. То излази и из чињенице, да je баш еврха ове одредбе одрећивање посебне пореске стопе за доприносе за плаћање доприноса из ових примања, свакако са цил>ем да пензионеру пореском обвезнику, што мање остане од ових „примања”. Али, поред тога, она садржи две битне ствари: да пензионер може да „ради”, и да по основу тога рада стиче зараду или, има „примање" како закон каже, али не може добити својство осигураника; да се „приматье” од тога рада, које није лични доходак опорезује по посебној пореској стопа. Друга je ствар, да ли je ово посебно опорезивање уживалаца пензије, нарочито оних који су стекли пензију на основу уговора, у коју су еврху сами уплаћивали целокупни допринос, сагласно са Уставом. Пошто су ови прописи важили, у области пензијског оснгурања од 1964. године, а у области разреза и наплате доприноса и пореза од стране грађана од 1967. године, било je, утолико пре, не само непотребно, него и сувишно, да се они и даље уносе у Закон о основним правима... где им и иначе, како већ рекли, није место. По овом основу, оне су биле сувишне и у ранијем закону, јер и по ранијим прописима, како оним о радним односима, тако и оним о пензијама, нико ко je на осно-

(10) Сл. л. СФРЈ бр. 54/67.