Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

562

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

посхупа, само због тога, што се тако говори и прича, а не што тако прописује непосредно Устав. Уз то, оваква „агитација” за „стриктну” примену Устава, противна je самој природи стварн. Она као да занемарује, а свакако може да доведе до потцењивања, помисао на нашу самообавезаност прописима закона и Устава, и то самообавезаност да би, и појединачно, и као целина, били постојанији, да би имали више слободе, и више права, и да би и у једном и у другом били што слободнијн, чвршћи и сигурнији. И зато je пуно поштовање према Уставу и законима ствар наших трајних и најљудскијих обавеза, које су, уосталом, утемељене у тьима самим, како се то каже, ex lege. Ако те обавезе не испуњавамо или испутьавамо али у наопакој примени њиховој, онда je евршено и са нашим слободама, и са нашим правима. Ту не може да помогне никаква „агатација” у корист Устава и закона и ньихове „законите” примене, већ и због тога, што они за такав случај не прописују као „лек” ни пропаганду ни убеђивање, него само санкције, и то врло оштре санг.ције, како се види из нетом наведених одредаба. И л>уди који себе сматрају позваним да „проучавају” и убеЂују друге, да се поштују Устав и закони, далеко би више допринели угледу Устава и закона и њиховој правилној примени, ако би мало више, и једино, порадили на томе, да се примене наведене санкције. Само овим путем, и на овај начин, може се створити шли, било би можда исправније рећи, покушати да се створи код наших луди, ако не култ права и закона, а оно бар нашу везаност Уставом и законима, нашу самообавезаност, како смо напред рекли, баш зато што су то аутохтоно наши закони. А а клс, ако немамо join култ закона и права уошпте, будимо бар способни како рече лесник да се осетимо заробљеним и везаним законима које сами доносимо (“).

VI

Ha крају, да ма и укратко прегледамо, како je ово шггање решавано и решено у друштвеним договорима тамо, где су ови договори закључени. САП Војводина: По усвојеном договору, пада одмах у очи, да се „права” дају, a још више одузимају до те мере широко, да и само то, доводи у питање уставност и закошггост датог решења. Прво, што je учнњено, уживаоци пензије су подељени у неколико категорија. Преи■ су они којима се не узима пензија, ако приход по члаыу домаћинства (!) не прелази ЗО 3 / о од просечне зараде у Покрајини у претходној години; други су они код којих приходи, по члану домаћинства не прелазе 50 3 /а просечне зараде Покрајине у прехходној годlши, и nenia ћиваће им се пензија у износу од 50 3 /о; трећи и нетерти су војни пензионери, и пензионери из службе унутраппьих послова „... уколико раде на радшш местима за које je потребно посебно стручно зыатье и искуство стечено. на овим дужностима или раде на пословима од интереса за, друштвену

(п) ~. .. Ja сам цар заробљен законима које пршшсујем сам ..." Десанка Максимовнћ; „Траясим помиловање”, „Песме”, издање Српске књчжевне задруге, Бсоград, свеска 297.