Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

564

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и једно и друга, само у односу на пензионере прве и друге груде, зашто и за њих није узета „зарада" од њихова „рада” као пензионепа, као основа за одлуку за пријем пензије или не, већ je посхупљено на изнети начин. Колика, меВутим, и каква може да буде „моћ” друштвених договора, па и овога, види се из одредбе иегова члана 5, у коме се прописује, управо наређује, да ће номенклатуру радних места и послова за војне пензионере утврдити П ок Р а Јински секретариат за народну одбрану и Покрајински штаб за народну одбрану, а за пензионере из службе унутрапньих послова Покрајински секретаријат за унутрашње послове, „... уз сагласност потписника Договора". Све ово као да упуђује на неки својеврстан нов уставни систем основних права човека и грађанина, посебно, самоуправних права, jep се све ово ради изван дотичне организације удруженог рада, па чак и без њене сагласности, а да и не говоримо о радницима који су удружили свој рад и средства у њој, што не би могло бити допуштено, чак ни по прописима закона о народној одбрани ( 12 ). Уз то, све се ово предвиЁа и ради, за људе који су одслужшш свој радии век, због чега обављање овога „рада”, зависи искл>учиво од вьихове „моћи” да „раде”, a још више од њихове воље. Норме, и то искључиво норме јавног поретка, прописују да су сви они изгубили способност за рад у удруоюеном раду, трошеђи je у том раду 40 односно 35 година. Када je то тако, онда чему може да послужи, са становишта удруженог рада и његових интереса и радника као његових субјеката, правл>ење, или чак и само означавање радних места унутар организације удруженог рада, на којнма ови пензионери „треба” да „раде”? Тако нешто противи се, уосталом, и инхересима јавног поретка, jep je рад у удруженом раду, у првом реду ствар овог интереса, а тек у другом, интерес и право појединда, радника у удруженом раду. Уставни принцип je, а на основу њега, и одреЬене норме савезних закона утврђују, да о свему што се односи на рад у удруженом раду у осноеној организацији удруженог рада, одлучују самостално радници у удруженом раду, а то по основу свог највишег самоуправног права, члан 1—33, чл. 120—128. Устава СФРЈ, члан 1—22. и нарочито чл. 53. закона о међусобним односнма радника у удруженом раду. Примерице, члан 4. овог закона, скоро као да таксативно набраја ону укупност чшьешща, околности, односа, установа у удруженом раду, и услова под којима он иастаје, и у вези са тим, права и обавезе радника као негових субјеката. О свему томе, о свим тим „правима и обавезаЈла из меЬусобних односа у удруженом раду”, како их дефинише план 1. наведеног закона, одлучују једино и искључиво радници у удруженом раду. Да напоменемо и то, ту спада и угврћивање радних места и послова у оквиру њих. Како je чланом 67. ст. 2. Закона о пензијском осигурању Војводине прописано, да се друштвеним договором може предвидети могућност исплате пензије односно дела пензнје и за в реме запошљења, не изгледа да постоји, по овом пропису правка могућност, да би друштвеним дого-

(12) Закон о народно) одбрани (Сл. л. СФРЈ бр. 22/74), глава IV чл. 69—98.