Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

568

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

закона. За жаљење je да je Брховни суд Србије могао донети овакву пресуду, и поред ових прописа, у којима се ако и посредно па стога и недвосмислено каже, да после осхварења пуне старосне пензије ниједан грађашш ове земље, па био он и пензионер-„адвокат” не може „радом”, ни „зарадом” од таквог рада, стеки свойство осигураника, ни по основу „рада” у удруженом раду, ни у самосталној професионалној делатности било које врсте. Хрватска: Y Хрватској je закључен друштвени договор 29. лишьа 1973. године, a примењује се од 1. сршьа 1973. године. Може да звучи парадоксално, али je тако, овај друштвени договор у Заједници Хрватске има у виду само уживаоце пупе старосне пензије. Ако овај пензионер, каже се у Договору, „ступи у радни однос или почне обављати самосталну делатност на темељу које je осигуран”, исплаћује му се мировина која му припада али највише у своти која заједно са оствареним особним дохотко.м из „радног односа” шш приходом оствареним на темел>у обављања самосталне делатности, не премашује своту највишег особног дохотка у Републици утврђеног према члану 12. ст. 2. Опћег друштвеног договора о распоређивању дохотка и расподјели средстава за особне дохотке (Н. новине бр. 17/72. и бр. 18/72). Како се виды, код овог решења као и оног у БиХ, Словенији и Македонии, особен© je то, да се изричито ради о пуним старосним пензионерима, за разлику од решења у другим Заједницама, где се говори о пензионерима уошпте... Заједничко je, што je мерило за одузимање пензије највиши особни доходак, чије смо недостатке изнели код решења у Војводнни, а делом и у Црној Гори, што све важи и код овог решења Заједнице Хрватске. Заједничко je и то, да ни овај А ог °вор није водно рачуна о томе, да пуни старосни пензионер не може да удружи свој рад по постојећим прописима, услед чега отпада могућност да се и ово решење на њега примени, ако би нетто радио и зарађивао, било за интересе организације удруженог рада, било у својој бнвшој самосталној професији, односно делатности. Коначно, и то je донекле особено за ово решење, како се може поново укључитп у распоре Бивање дохотка и расподјелу доходка за особне доходке, једно право које je статно стицано и стечено под режимом таквог распорећивања и расподјеле, и после тога остварено као дефинитивно и потпуно, као што je право на пуну старосну пензију? Питање je на свом месту и стога, што су та распоређнвања и расподјеле уведене пре, и у време када се није могло и и мислити, да под њихов удар може доћи и чак и пуна старосна пензија! Ако нетто може бити предмет тог распореЬивагьа и расподјеле, онда je то једино она „зарада” коју уживалац пензије поститне, ако „ради” после пензнонисања, а то су већ све учинили и решили закони о порезима граЪана република и покрајина, као што je то био пре њих решио и савезнн закон. И та су решеља, већ и стога, до те мере правно укорењена, у првом реду баш у Хрватској, која je сам Основни закон преузела као свој, а у Словеннји то решење, разуме се, стоји и у пречшпћеном тексту репуб'личког закона о порезу граЬана из 1974. године;