Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

настане или се угаси, уписано право не припада трећем, него се придодаје самом власнику. Тада је реч о власничком праву залоГе на непокретности. To ираво право прнпада ономе ко је у тренутку испуњења услова за његов настанак стварни власник непокретности, a то је књижнп власник. Ако он непокретност доцније отуђи, остаје и даље ималац права залоге, које се само преобраћа у туђе право залоге на непокретности. Једном засновано власничко право залоге не припада, дакле, свакоме ко је био власник (стр. 380). 2. Писац истиче да власничко право залоге може настати на основу правног посла или по сили закона. Овај други начин долази у обзир ако недостаје неки услов за настанак хипотеке, али и из других разлога. Тако, хипотека припада власнику у случају кад потраживање због којег је она конституисана није настало или кад хипотекарно писмо није уручено хипотекару (§ 1163 BGB). Ако се ове препреке даду ипак отклонити, ради се о иривременој власничкој хипотеии. Коначно, власнику припада хипотека чим се потраживање избрише или се угаси на други начин, затим ако се кредит више не исплаћује дужнику нли ако се хипотекар одрекне права залоге (§ 1168 BGB). Најпосле, власник непокретности стиче хипотеку и кад он сам нампри поверпоца, уместо дужника. С друге стране, могуће је да се власничка хипотека преобрати у власничкн земљипши дуг. Услов за то није да потраживање припада власнику непокретности (§ 1177 BGB). Ако је власник у исти мах и поверилац иотраживања, тада, додувзе, хипотека као власничка опстојава и даље, али закон наређује да се и у том случају имају применптн прописп о власничком земљишном дугу (§ 1177, став 2 BGB). To бива, на пример, кад власннк непокретности намири повериоца, уместо дужника. Јер у том случају потраживање, по сили закона, прелази на власника. па стога он стиче п хипотеку на сопственој непокретности (стр. 381).

Г. Закључак Вилингов уџбеник стварног права има све особине доброг и веома пожељног уџбеника. Право је задовољство имати га у рукама, читати га и из њега црпити знање. Све што је у њему изложено, има карактер испитне грађе за правнике. Као наставник, као судпја и члан државне испитне комисије, писац је добро знао шта и колнко треба да напише. Није написано ни превише ни премало, све је ~по мери“. Аутор је непрестано водно рачуна о чнтаоцима којима је књига намењена, н цело штиво је подредио томе цнљу. Сувишно је рећи да књига може добро да послужи и свршеним правницима, као приручник и подсетник. Али је она, у првом реду, савршен уџбеник за оне који се тек припремају за правннчки позив.

Јаков Радишнћ

576

Hans Josef Wicling: Sachenrecht , Јаков Радишић (стр, 568-576)