Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Јеремија Д. Митровић: Србофобија и њени извори

(Библиотека „Политика и друштво“, св. 55, Издавачка задруга „Политика и друштво“ и „Научна књнга“, Београд 1991, 80 стр.)

У време када је политичка и државна криза у Југославији достизала свој врхунац, добијајући неретко националистичко обележје, појавила се расправа професора Јеремије Митровића о мржњи према једном народу, у овом случају српском. Узроке ове појаве писац види у страним интересима који проистичу из борбе за исти животни простор. „Подстицање народа против народа најчешће почива на лажима и на најнижим поривима“ (стр. 3). To су споља видљиви узроци али шта је то што у једном народу ствара нетрпељивост и мржњу према другом народу? Каже се да ~извора“ има више и да су се преплитали при чему се изричито помињу економски (стр. 3), суревњивост (стр. 3—4) и страх (стр. 4) али да је „тешко открити шта је све и мање народе гонило у сукобе, шта је код њих изазивало међусобне мржње, често у вековном и миленијумском трајању" (стр. 4). Професор Митровић сматра да у сплету свега тога треба пронаћи изворе нетрпељивости према Србима. Без претензија да открива узроке србофобије он покушава да укаже на трагове или главне правце трагања за подацима о њима. У том трагању он указује не само на стварање засебних друштвених (политичких, економских и културних) целина или заједница код Срба већ уопште свих народа у Европи подељеној на западно и источно Римско царство. У оба дела Рнмског царства је религија (хришћанство) имала одлучујући утицај на организацију друштва али су различита схватања и приступи довели до различитих резултата. У западном делу је католичка црква тежила да очува мисао о јединству Римског царства док је у источном (који је обухватао скоро цело Балканско полуострво) православна црква дозвољавала стварање ужих заједница које су постале народносне (националне) са самосталним црквама. Тако су у западној Европи и после пропасти Франачке створене релативно простране државе (Француска, Немачка) а у источној још за време Византије знатно мање. Када је верски утицај ослабио на западу су створене велике националне заједнице а на истоку су се постојеће границе учвршћивале. Покрајинске разлике су се почеле представљати као народносне одлике. На Балкану су верске разлике представљене као националне разлике. 1

1 To се огледа и у одредбама Берлинског уговора (1878) о грађанским и политичким правима у Црној Гори (чл. 27), Србији (чл. 35) и Румунији (чл. 44). Иако се говори о заштити верских мањина јасно је да се ради о националним мањинама. To потврђују како припремни радови Берлинског конгреса тако и коментари Берлинског уговора. Ha пр. В. Brunswik, Le Trade de Berlin, annote el commente, Paris 1878, pp. 141, 149-150.

577

Јеремија Д. Митровић: Србофобија и њени извори , М. Милојевић (стр. 577-586)