Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Писац поставља питање: ~Да ли је овде реч о недозрелости садашњих нараштаја да осете значај ширег заједништва у току формирања чврстих држава?“ (стр. б). He одговарајући он истиче да је „свакако реч о застрањености у схватањима издвојене интелигенције натурене народним масама, управо однарођене интелигенције која користи трагове прошлости, обележене владавином туђинаца, да би народ убеђивала како му је живот бољи и сигурнији у мањим неголи у шнрим и јачим заједницама - да му је живот сигурнији с наслоном на туђинца“ (на истом месту). Иако је реч о констатацији која треба да се односи на општа разматрања о ксенофобији без временског одређивања она као да има у виду наше подручје у не тако давној прошлости и данас. У потрази за изворима србофобије писац путује читавим простором Балкана и свуда наилази на сукобе у којима највише страдају Срби. На том путу он испитује србофобију код Бугара, Мађара, у крилу католичке цркве, код Хрвата, Словенаца, Арбанаса и Македонаца да би додирнуо успут србофобију у Аустрији, односно Аустро-Угарској и Коминтерни. Излагање је живо и занимљиво, с многим подацима који нису познати широј јавности, поготово оној која није више упозната са историјом српског народа. Међутим, баш због посвећивања пажње појединим детаљима и њиховог повезивања са савременим збивањима губи се прегледност и целовитост излагања па је просечан читалац истовремено задивљен оштроумним запажањима али и збуњен неким исказима попут ових о односима Срба и Македонаца: „Не праве ли они (Македонци - примедба М. М.) у нечему исте грешке као и српска управа после 1912?“ (стр. 56). ~Ако Македонци тврде да је место турске дошла српска окупација било бн добро да чпњеницама докажу да је бно исти режим од преко 500 година и пролазнн режим од двадесетак година. Бнло би исто тако добро да тај режим Србије у Македонији упореде са свим оним што је показао бугарски режим 1915-1918. и 1941-1944. кад су толика села спаљена и толнко људи стрељано и повешано (само су у околини Прокупља 1917. Бугари убили 20.000 Срба и спалили 50.000 кућа...“ (на истој страни). „Упоређујући српски н бугарски режим у Македонији Македонци би нашли и оправдање зашто је толико Македонаца после 1945, кас 7 више није било српских жандарма (курзпв Ј. М.) пошло у Бугарску заједно са песником Венком Марковским и другим македонским интелектуалцима" (стр. 56-57). ~Већ смо казали да српски народ (и српска ослободплачка војска) не може да се изједначава са српском владом...“ (стр. 57). „Међутим, влада у Македонији ево већ скоро педесет годпна води политику као да су српски ослободиоци 1912. били криви за све оно што се касније дешавало у Македонији“ (на истој страни).

578

Јеремија Д. Митровпћ: Србофобија и њени извори, М. Милојевић (стр. 577-586)