Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Часлава Клонимировића“ (стр. 73). Иако не каже писац мисли да на том простору треба да се створи (курзив М. М.) српска држава. To значи да се мењају садашње границе у оквнру Југославије, тј. да се делови поједнних република припоје Србији. Ако се на то мисли онда се даје за право Мађарима, Аустријанцима и другима који су „Великом Србијом“ друге плашили. Узалуд Србима прнча да само желе да се уједине а не да траже туђе (стр.74). Ако се Србијом сматрају само земље којима је Часлав управљао не ризикује ли се да из састава садашње Србије изађу подручја која нису била у саставу те државе? Ппсац је склон прихватању предлога митрополита Стевана Стратимировића о размени (пресељењу) становништва и размени територнја (стр. 74-75) да би Срби били у једној државн (ако се већ није могао остварити Карађорђев план о сједнњењу свих српских покрајина) а и ~да би се и остали Југословени вратили својим матицама" (стр. 75). Није ли то залагање за нацноналну хомогеннзацију из које израстају сепаратистичке тежње? ~Може се целом подухвату дати међународни карактер, чиме би се угасила многа жаришта немнра и неслоге међу државама п народнма. Сведоци смо онога што се догађа с Македонцима у Грчкој и Бугарској, са Словенцпма у Аустрнји, с Мађарима у Румунији, с Баскнма на Пиринејима итд.“ (стр. 75). А са Србнма у Мађарској, Румупији н другде? Губи се из вида да се свуда ради о националним мањннама а не о народима као што је случај Срба у Југославији. 2 Изгледа да писац на Југославију не рачуна јер, у другој реченицн. говорн о досељавању Срба (на Косово) из „удаљених оаза у Југославијн и ван ње“, односно о Србима у „ослабљсним оазама у Хрватској, Бугарској или Румунији“ (стр. 75). To правно није нсто јер се мешају стране државе и југословенске републике. У страним државама Срби су национална мањина а у Југославији су најбројнији народ. Зар треба да беже пред локалним властима? Због неодговарајуће заштите напустили су Косово и Метохију. Треба ли то наставити или одлучно зауставити и вратити све који су принудно напустили своја огњишта? На правном терену је све релативно једноставно. Међународна заједница се с тим проблемом суочила после Првог светског рата када су неке државе (да би избегле или умањиле своје обавезе у погледу заштите мањина) закључивале уговоре о размени становништва. Пред Други светски рат то се чинило на подстицај Немачке да би после Другог светског рата врхунац достигло масовно пресељавање око десет мнлиона становннка из Индије у Пакпстан и обратно (1947-1950) у коме је, према процени Уједи-

2 Положај Баска је исти као и положај Курда и других народа који немају своју државу.

584

Јеремија Д. Митровић: Србофобија и њени швори, М. Милојевић (стр. 577-586)