Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4/1968, на који се упућује) или службено гласило. Међутим, за Међународну конвенцију о уклањању и кажњавању злочина апартхејда (стр. 96-101) не наводп се одакле је узета. 13 Означавање извора и имена преводилаца важно је због (нажалост врло честих) грешака у текстовима. Тако се, на пример, за превод Међународног пакта о грађанским и политичким правима н у Архиву (стр. 665) и у овом зборнику (стр. бб) каже да је „преузет из ЈуГословенске ревије за међународно право , бр. 13/1967. Међутим, текстови члана 6 се разликују. Они су истоветни у Ревији п Архиву , али изгледа да је у првом ставу текста објављеног у зборнику прва реченица изостављена, па је и остатак текста разлнчит (стр. 52). Осим тога очигледна је штампарска грешка на крају реченпце у ставу 2 члана 14 Факултативног протокола јер, уместо: ~члана 48а“ (стр. 69), треба да стоји „члана 48“. Многи читаоци и корисници могу сматрати да по могућству текстове треба узимати из званичних извора, пре свега службених гласила. To има више предности, а осим тога недвосмислено показује шта су државе прихватиле. Међутим, у нашем случају има и тако лолшх превода да је боље избегавати их! Зато је добро што је текст превода Конвенције о незастаревању ратних злочина и злочина против човечности преузет из Југословенске ревије за међународно право. бр. 3/1975, јер је он, и поред извесних непрецизности, неупоредиво бољи од текста објављеног у додатку Службеног листа СФРЈ, бр. 50/1970. Наиме, у наслову уредбе Савезног извршног већа о ратификацији, од 4. марта 1970, изостављена је реч ~ратних“, док се у наслову уредбе и Конвенције и у целом тексту стално употребљава реч ~човечанства“ уместо ~човечности“, 16 Са текстовима из других збирки преузете су и белешке (фусноте) с објашњењима која су била важна у време првог објављивања (нпр., стање на дан 1. децембра 1967). Нека објашњења су задржана иако су застрела, а нека су оправдано изостављена. Нажалост, остала је белешка да пактови о људским правима „још“ нису ступили на снагу иако другачије пише на страни 26, на којој се наводе уговори које је Југославија прихватила. На срећу, таква белешка је изостављена уз Факултативни протокол који је ступио на снагу истога дана кад и Пакт о грађанским и политичким правима.

15 Судећи по штампарским грешкама и фуснотама, изгледа да је преузета из ЈуГословенске ревије за међучародио право, бр, 1-3/1974, стр. 435-439.

16 Очигледно je да преводилац није знао да је професор Милан Марковић указао на грешку у преводима израза hunmule/humanity у уговорима о миру с Италијом (чл, 45), Бугарском (чл. 5), Мађарском (чл. 6), Румунијом (чл. 6) и Финском (чл. 9). М. Марковић, „Међународна кривична дела“, Југословенска ревија за међународпо право, 1965, бр, 1, стр. 147, бел. 54.

601

Права човекп. Зборник докуменаша, Момир Милојевић (стр. 595-602)