Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

мена добара карактеришу то доба. Извор права су обпчаји кодификовани кроз Закон од XII таблииа. У нсћој мери таблице садрже одредбе о судском поступку и о санкцијама. Има некрлико одредаба о породичном праву, својинским и облигационим односима. Овај закон био је основа целокупног права тог доба. „Учени правник је морао знати напамет све његове одредбе“. ( Правна енниклопедија 2., „Саврсмена администрацијаф Бсоград 1985). У време републике (510-27. пре н.е.) римско право чине врло развијене правне усШанове, нарочнто облигационог права. To је последнца брзог развитка римске државе у свим областпма друштвеног живота. Рим је, тада, огромна империја, са робовласничким поседима, са коришћењем робовске радне снаге, са развијеном разменом производа. Изворн права су: leges - закони; plcbiscila - одлуке; и, edict! magistrata. У овом периоду иојављују се први учени правници и прве правничке књнге. Најпознатији су: Aelius, Scaveola, и, Руфус, са одговарајућим правним делима. Класични период (27. ире н.е. до 284. н.е.) карактерише ироиват правне науке. „Правне установе створене у републици добијају сада завршни полирани облик - класнчно рнмско право“ (Правна енциклопедија). Изворн права су; senatus consulta - сенатске одлуке; constutiones principum принцепсове наредбе; и ins respondendi - мишљења правника. Виђени правници почетком тог периода су: Лабео, који је написао 400 књига („књига“ је свитак папируса); Целсус (39 књига); Сабинус - опширно дело о ius civile. У другој половини овог периода познати су: Папиниан „краљ римских правника“; Паулус, један од најплоднијих научника; Улпијан, објавио око 280 књига; Гајус, око 100 књига. У доба домината (284-565) развијена је велика законодавна актшвност. Она је крунисана доношењем Јустинијанове кодификације. Извори права овог времена, који представља и крај Римског царства, јесу: leges - императорове наредбе; и, ius - право из ранијих периода. Познати правници овог времена припремили су Јустинијанову кодификацију. Садржина књига римских правника излагана је као: - responsa ili quaestiones - одговори на теоријска или практична питања; - libri ad edictum - коментари едиката; - libri ad Sabinum - коментари ius civile-a; - digest ili sententiae - општа дела или правне енциклопедије; - regulae ili institutiones или enhiridium - уџбеници за школе. Римски правници нису били само теоретичари и кодификатори. Они су и познати практичари. Они су изналазили решења за поједине случајеве и давали их кроз: a) cavere - форме правних аката, која је у римском праву веома поштована због владавине строгог формализма; јер „Кроз форму ствар постоји“; или „Ако се не поштује законска форма, долази до поништења акта“; или „Ако се не задовољи законска

603

Д. Стојчевпћ, А. Ромац: Dida el regulae iurix, Љубомир Ив. Јовпћ (стр. 602-608)