Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Маурицијуса je подсетио на то да одлуке француских судова, истина, уживају ауторитет на Маурицијусу, али да немају обвезујућу снагу. 33 ~Када француски судови тумаче неки нејасан текст ми треба добро да размислимо пре него што ћемо донети одлуку насупрот њпховом мишљењу. Али, ако сматрамо да су они одступилп од смисла Закона, или да су нешто додали његовим одредбама, ми нпсмо дужни да их следимо. Ако смо погрешили, одговарајућп ауторитет који треба да нас врати на прави пут je Судски одбор Приватног савета (Privy Council) y Лондону.” 34

Када je реч о правилу из члана 1384. став 1, његово егзегетско тумачење јасно указује да су и правна теорија н судска пракса y Француској (са изузетком дисидентског схватања које je изнео јавни тужплац Matter), 35 изневерили његов смисао уместо да га протумаче. 36 Наиме, одредба првог става из члана 1384 служила je само као увод за правила која ce односе на три случаја одговорности за другог, о којима ce говори y следећим ставовима тога члана, као н за правила о одговорности за штету од опасних ствари, предвиђена y члановима 1385. и 1386. Законика. Текст првог става члана 1384. послужио je y ствари као изго-

33 Тако на пример, y случају Parti Mauricien Social Démocrate v. Eliezer François (1981) Mauritius Reports 345, Врховни суд je преузео из француске судске праксе теорију о реалности правног лица. На другој страни, судска пракса на Маурицијусу je упорно одбијала да досуди накнаду ванбрачној жени за штету коју претрпи због смрти ванбрачног супруга, све до тренутка док то схватање није било измењено законом од 1981. године (Civil Status Act, 1981) којим je уведена примена члана 228. став 5. Наполеоновог законика y корист жене која je живела y вези с пострадалим супругом, a веза ce заснивала само на религијском обреду. Видети о овоме: L. Е. Venchard, La femme mauricienne et le droit, Mauritius Law Review , 2,1979, стр. 18-31, нарочито стр. 29; таксфе: Е. Agostini, Heurs et malheurs du mariage religieux à Vile Maurice, Etudes Jaubert, Presses universitaires de Bordeaux , 1992, erp. 2133, нарочито стр. 28.

34 Иако je Република на Острву проглашена 10. децембра 1990. и постала стварност 12. марта 1992, по члану 81. новог Устава и даље ce против одлука Врховног суда на Маурицијусу може поднети правно средство Правном одбору Приватног савета (Judicial Committee of the Privy Council) y Лондону.

1C У закључцима објављеним y Dalloz périodique 1930, 1, 57 овај високи функционер правосуђа навео je да je Дома (Domat) поставио правило о одговорности за чин ствари и тврдио je да je начин на који je редигован члан 1384. став 1. значио проглашавање општег начела које je формулисао творац дела Lois civiles. У ствари, на странама 291-327 y трећем тому (издање Edition Carré Paris 1822) Дома ce ограничава на излагање примене појединих случајева међу којима ce налази одговорност за чин животиња (стране 298303) и одговорност за чин грађевине (стране 303-317). Сто година касније, Потије (Pothier) Obligations, t. I Paris, 1764, стране 137-142, једино није говорио о било каквој одговорности за чин ствари.

5 Колико je мени познато, Талмуд јасно излаже да ce из пуког увода не може извести правило: „Не може ce изводити никакво правно правило из речи неког увода" издање Steinsaltz, француски превод рабини Gugenheim y Grünewald, tome 6, Sanhedrin 1, стр. 19.

121

Е. Агостини, Одговорност за штету од опасне ствари... (стр. 116-13(1)