Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

вор за решење које je усвојила судска пракса. Правници на Маурицијусу, формирани y духу другачије, англосаксонске 37 традиције, нису y оваквим околностима, били склони да издвоје поменуту одредбу из окриља y коме je настала 38 ида јој придају потпуно другачији смисао од оног који je њен стваралац имао на уму приликом доношења Законика. Отуда je разумљиво што je после исцрпне анализе француске судске праксе и правне теорије, маурицијски Врховни суд закључио да je решење y случају „Жандер” означавало потпуно ново схватање, те ce оно није мо гло сматрати као обично тумачење. 39

Образложиви на овај начин своју потпуну независност y односу на француску судску праксу, Врховни суд Маурицијуса je изложио критичку анализу y којој ce били наведени како разлозн практичног карактера тако и аргументи са подручја чисте правне логике. У тренутку када je Суд доносио своју одлуку, y Француској je расправа око случаја „Франк” била y пуном замаху и њени одјеци су допирали до Острва. Жосеран (Josserand) je давао завршни израз теоријн ризика: 40 ~С обзиром да je крадљивац по правилу, и то готово без изузетка, инсолвентан, ослободити легитимног држаоца аутомобила од одговорности било би равно жртвовању ннтереса повређеног лица ... што би практично значило да ce на њега сваљује бреме одговорности за удес y коме je повређени имао потпуно пасивну улогу." 41 Ha to he Врховни суд Маурицијуса одговорити, да такво решење заправо има за последицу да чувар аутомобила буде двоструко оштећен; „Тако he ово несрећно лице не само изгубитн свој ауто, него he још морати и да плати накнаду за штету коју je лопов проузро ковао својом неопрезном вожњом.” 42

37 Видети: H. A. Schwarz-Liebermann von Wahlendorf, Introduction à l’esprit et à l’histoire du droit anglais, Paris, LGDJ, 1977, стр. 82-85; E. Agostini, Droit comparé, n° 111 erp. 211-213.

38 Kao што je умесно приметио Кристијан Атијас (Christian Alias) y уводу y разматрање случаја Mangroo v. Dahal да je одлука занимљива, између осталог, и због тога што француским правницима указује да ce y неким другим земљама судске одлуке образлажу путем аргументације која сс заснива на расуђнвању, a не на категоричним тврђењима.

39 Иако нијс изречно цитиран, Ремон Салсј (Raymond Saleilles) (белешка y часопису Dalloz périodique 1897, 1, 433 н предговор за прву књигу Женнја) и његова теорија о гипкијем тумачењу законских текстова били су присутни, али нису били прихваћени y случају Mangroo v. Dahal.

49 Dalloz périodique 1936, 37.

41 Dalloz périodique 1936, 38.

42 Articulai n" 40.

122

Е. Агостини, Одговорност за штету од опасне ствари... (стр. 116-130)