Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

површине неизграђеног грађевинског земљишта y власништву државе и јединица локалне самоуправе.

Јавна гласила готово свакодневно обавјештавају о распродаји великих површина тога земљишта, нарочито на јадранској обали и на отоцима те y већим градовима широм Хрватске. Ако ce не заустави овај тренд за неколико година бити ће распродане и посљедње значајне, површине грађевинског земљишта било страним или домаћим власницима капитала који he га корпстити нскључиво за стјецање профита, исисавајући на тај начин y земљиште инкорпорирани капитал (мукотрпан рад натттих предака), пребацујући терет за одржавање и изградњу комуналне инфраструктуре на садашње и будуће нараштаје, намећући им обвезу да плаћају високе цијене за стамбене и друге грађевннске објекте, односно стално растућу градску ренту y виду повећаних најамнина за стан или закупнина за пословне просторе. Повећане закупнине за пословне просторе плаћат ће потрошачи кроз цијену роба и услуга. Цијене грађевинских честида попримит he неслућене размјере и бит he препрека за изградњу јефтинијих социјалних станова.

Распродаја грађевинског земљишта ce не може зауставити свечаним прокламацијама оних који управљају, нити апелима оних који су их изабрали на ту дужност; може ce зауставити само законом, забраном распродаје тога непоновљивог и необновљивог добра. Владајуће структуре које посредно или непосредно управљају тим највећим добром ове земље нису добиле мандат од својих бирача да распродају заједничку баштину, већ да je као добри господари сачувају оплемењену за садашња и будућа покољења. Нитко нема право распродати то заједничко добро, ни они који управљају, ни они који су им дали мандат за управљање, јер су га и једни и други наслиједили од својих предака. Земљиште није људска творевина, a инкорпорирани капитал y земљиште je наслијеђен, па ce мора оставити увећан y наслијеђе онима који долазе. Покољења долазе и одлазе, a простор њихова живота и рада - остаје.

Вриједност грађевинског земљишта одређују двије чињенице; инкорпорирани капитал y његову инфраструктуру (у ширем смислу) и његов простором одређени положај. Тржишна цијена расте с повећањем потражње, a потражња грађевинског земљишта на јадранском подручју ce рапидно повећава задњих неколико година.

133

П. Симонети, Право грађења (стр. 131-170)