Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Високи трошкови изградње, међутим, који су посљедица не само „стално растуће” земљишне ренте, него и релативно заостале технологије y грађевинарству, 16 ублажавају ce различитим мјерама које подузимају државе и градске опћине. „Пут су утрле Данска године 1887, те Шведска, Белгија и Велика Британија y деведесетим годинама, и то уз државну помоћ y облику јефтиних зајмова задружним грађевним друштвима, те уз друге облике државне помоћи градитељима станова по ниској цијени, a неке су ce локалне власти саме дале на изградњу станова.” 17 Прописи о грађењу станова и о планирању градова које je донијела Низоземска године 1900. „били су узор сличном законодавству још педесет година касније.” 18

У првом десетљећу послије Првог свјетског рата подузете су опсежне мјере за изградњу радничких станова. „Велики број радничких станова изградиле су локалне власти, a задругама, друштвима која не раде уз добит и појединцима понуђена je много шира помоћ y облику зајмова, потпора, додјељивања опћинског земљишта и ослобођења од пореза.” 19 Тим средствима изграђено je y Еуропи четири милијуна радничких станова до велике економске кризе и доласка нациста на власт y Њемачкој, од када je еуропска привреда била упрегнута y припреме за рат.

У Њемачкој je 1907. године био формулиран програм земљишне реформе. Реформатори су истакнули неколико циљева што би ce морали постићи реформом насљедног права грађења које je давало сувише широку слободу уговарања на штету економски слабијих, a било je уређено Грађанским закоником (§§ 1012-1017) од 1896. (ступио на снагу 1. сијечња 1900). Циљевн ре-

грађсња уз одобрење надлежног органа власти (у то вријеме су то биле углавном црквенс правне особе и хуманитарне правне осрбе), ако изјаве спремност да he под одрсђсним увјетима основати право грађења (§ 2. став 2). О прибављању грађевинског земљишта путем откупа или експропријације, шире: Г. Михаљевић, Финансирање уређивања Грађеочнско? земљшита, Савремена администрација, Београд, 1978, стр. 5557. 16 Ради успоредбе ce наводи да би амерички аутомобил „који je 1950. године стајао 1.700 долара, да je израђен технологијом која ce од 1910. године исто тако мало промијенила као што je то показала грађевна индустрија y ових посљедњих четрдесет година, тај аутомобил морао би стајати 60.000 долара” ( Хисторија човјенанства, стр, 325).

17 Хисшорија човјечансшва, стр. 317.

18 Исшо, стр. 318.

19 Исшо, стр. 318.

138

П. Симонсти, Право грађења (стр. 131-170)