Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Право грађења прије свега je средство социјалне политике, јер омогућава прибављање грађевинске честице и кредита за грађење станова и стамбених зграда, уз мале периодичне издатке, чиме битно утјече на снижење трошкова изградње, односно цпјене стана, a размјерно томе и најамнине за стан y коју he евентуално бити урачуната периодична накнада за земљиште на коме je основано право грађења y износу просјечне тржишне закупнине за такво земљиште. 25

Право грађења, по правилу, неће оснивати власници земљишта који рачунају на брзу добит, јер такву добпт не доноси накнада за право грађења, које ce no правилу може временски ограничити само до границе исплативости инвестирања капитала y изградњу зграда. Право грађења, напротив, као добри господари осниват ће градови, умјесто да отуђују градско земљиште. На тај начин градовн држе y својим рукама полуге комуналног господарства, процеса урбанизације, уз континуирано прнтјецање ренте, неопходног извора средстава y првом реду за одржавање, модернизацију и проширење комуналне инфраструктуре. Користећи туђа искуства наши градови и опћине, као добри господари, неће отуђивати грађевинско земљпште, већ he га прибављати пшрећи на тај начин простор свога непосредног дјеловања, како y уређивању простора и y урбанистичком планира-

бена изградња”, Анали Праано? факултета y БеоГрару, 1961. бр. 4; F. Messineo, Manuale di diritto civile e commerciale, nona ed., Giuffrè, Milano, 1965, vol. secondo, стр. 345. У Италији je 30. студеног 1919. године донијет Закон о експропријацији грађсвинског земљишта ради изградње тзв. народних кућа (case popolari), видјети: F. De Martino, Commenlario del Codice Civile, diretto di Scialoja - Branca, quarta ed., Zanichelli, Bologna - Roma, 1976, crp. 163, биљешка 4, y којој ce наводи да су још 1885. године донијети први прописи о експропријацији ради провођења планске изградње y опћем интересу. Видјети приказ садашњег законодавства, L. Marotta, I nuovi profili dell'' espropriazioné per pubblica utilitâ, CEDAM, Падова, 1985. За Француску видјети: P. Bon-P. Camas. Expropriation (dictionnaire juridique), Dalloz, Paris, 1993. У CP Њемачкој 3. коловоза 1953. године донијет je посебан Закон о прибављању грађевинског земљишта (Ring, Erbbaurecht im Staudingers, Kommentar zum BGB, Band I, 11 Auflage, 1957, 111 Band 1956, crp. 890). Аустријски Закон o праву грађења (новела 1921) прописао je да ce неће за стамбене потребе експроприрати земљиште оних правних особа које могу конституирати право грађења уз одобрење надлежног органа власти (у то вријеме су то биле углавном црквене правне особе и хуманитарне правне особе), ако изјаве спремност да he под одређеним увјетима основати право грађења (§ 2. став 2). О прибављању грађевинског земљишта путем откупа или експропријације, шире; Г. Михаљевић, Финансирање уређивања грађевинског земљшита, Савремена администрација, Београд, 1978, стр. 55-57.

25 Драматична je била борба за стан y новијој повцјести и y најразвијенијим земљама, y доба индустријализацнје и урбанизације (шире; П. Симонети, Право Грађења, стр. 33. и тамо цитирана литература).

140

П. Симонети, Право грађења (стр. 131-170)