Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

титутивни, непромјењиви садржај права грађења, који je одређен когентним прописима. У простору који ce налази између мање и веће кружнице налази ce уговорни, тј. варијабилни садржај права грађења одређен вољом оснивача и стјецатеља. Путем уговарања омогућава ce значајнији утјецај власника земљишта на садржај права грађења, јер je он y правилу економски јача страна. Тај утјецај, међутнм, не може ићи толико далеко да угрозп социјалну сврху права грађења, a управо помоћу есенцијалног садржаја штити ce, y значајној мјери, економски слабија страна. Ако би због премоћног утјецаја власника земљишта била толико сужена овлаштења носноца права грађења или ако би му биле наметнуте такве обавезе да би овај услијед тога био доведен y неравноправан положај, услијед чега би била угрожена и сврха права грађења, уговор би био апсолутно ништав. Према томе, уговорни садржај треба да одражава социјални циљ права грађења, или бар да не буде y контрадикцији с тим циљем. Будући да право грађења y правилу оснивају градови или градске опћине, и да je уговорни садржај углавном утврђен типским уго вором, 32 ријетко ће ce догодити да уговорни садржај дође y сукоб с когентним прописима.

По себи ce разумије да уговорни садржај права грађења стјече стварноправну природу с укњнжбом y земљишну књигу н да тиме постаје интегрални дио законског садржаја. Оне одредбе уговорног садржаја које нису уписане y земљишну књигу, као садржај права грађења, задржавају своју обвезно-правну природу, дјелујући између страна уговорница, без утјецаја према трећима.

Њемачка Уредба о насљедном праву грађења врло исцрпно одређује који ce правни односи уређују, односно могу уредитн утовором. Али те одредбе углавном немају супсидијарни карактер, тако да би важиле ако судиониди друкчије не одреде, већ оне само предвиђају могући уговорни садржај насљедног права грађења (accidentalia negotii). На пример, ако странке нису уговориле обавезу подизања зграде y одређеном року (§ 2. тачка 1), та обавеза не постоји по, Уредби јер je не одређује ни диспозитивна норма. Због двоструке правне природе право грађења ce оснива двоструким уписом: y опћу земљишну књигу као терет на нечијем земљишту и као самостална некретнина y правном y

32 Видјети: Ripfel/Schütze, Erbhauvertrag, 3. Auflage, Verlag Recht und Wirtschaft GmbH, Heidelberg, 1993, (Heidelberg Mustervertrage).

143

П, Симонети, Право грађења (стр. 131-170)