Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

стити стан, то основно право човјека и обитељи, y таквим околностима за многе постаје готово недостижно. 63

У развијеним земљама траже ce различити модалитети за стимулирање јефтиније изградње зграда, посебно социјалних станова и обитељских стамбених зграда, a једно од таквих средстава je право грађења. 64 Томе циљу треба служити и наше право грађења сукладно социјалној компоненти права власништва и других стварних права коју истиче Устав РХ, прописујући да су носитељи власничкога права и његови корисници дужни доприноситн опћем добру (члан 48. став 2) и да je социјална правда једна од највнших вреднота уставног поретка Републике Хрватске (члан 3).

Стјецатељ права грађења прибавља грађсвипску честицу уз малу мјесечну накнаду (члан 281. став 2. ЗВ) ћ5 a будући да ce то право може хипотекарно заложити (члан 285. став 2. y свези с чланом 280. став 2. ЗВ), његовим стјецањем уједно ce стјече могућност прибављања хипотекарног кредита за изградњу зграде. На тај начин омогућава ce не само јефтинија изградња него и кредитпрање изградње, дакле, грађење туђим средствима. Тиме ce увелико снизују цијене стамбеног и пословног простора, те отвара могућност продаје станова и пословних просторија с оброчном отплатом цијене, већ тнјеком изградње или након изградње по повољнијим цијенама.

63 Повеља Свете сголице о правима обитељи од 22. листопада 1983. која je прсдложена свим ошбама, установама и представницима власти надлежним за поштивање обитсљи y сувременом свијету, позива све државе и све надлежне установе и ошбе да промичу поштивање права и дјелотворно признавање, поред осталнх, и права на стан. Право на стан je формулирано y члану 11. Повеље има право на доличан стан, погодан за живот обитељи и примјерсн броју њезиних чланова, y околишу који осигурава најнеопходније услуге за живот обителзи и заједнице” (Сто Година католичког соаијалног наука, „Кршћанска садашњост”, Загреб, 1991, стр. 568. и 569). Државе, чланице Уједињеннх народа су ce, међутим, једва сугласиле да сватко има право на животнн сггандард довољан за њега и његову обитељ, укључујући примјерену храну, одјећу и стан, као и на стално побол>шавање животних увјета. Државе уговорнице подузет he сходне мјере да осигурају остварење тога права, признајући y ту сврху бнтну важност међународне сурадње утемељсне на слободној приволи - Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (додатак Резолуцији ОСУН 2200 A (XXI) од 16. просинца 1966) Пакт je ступио на снагу 3. сијечња 1976. (точка 28. Одлуке..., Народне новине, бр. 12/93, Међународни уговори).

М Ring, op. cit., стр. 867-869; Oefele/Winkier, op. cil.\ Ripfel/Schtitze, op. cit.

Носитељ права грађења дужан je власнику земљишта плаћати мјесечну накнаду за земљиште y износу просјечне закупнине за такво земљиште, ако није што друго одрсђено.

155

П. Симонети, Право грађења (стр. 131-170)